RAT I LJUBAV ZA DORĆOLSKE NOĆI Filip Gajić osmislio festival "Svetkovina sudbina, deset hiljada lia"
UPRAVO spremam rukopis da pošaljem izdavaču, ali ne da mi se da pritisnem "enter" - odgovara neposredno i iskreno, uz osmeh Filip Gajić, glumac i reditelj, osnivač i direktor Dorćolskog narodnog pozorišta i Festivala "Svetkovina sudbina, deset hiljada lia" - na uobičajeno novinarsko pitanje šta trenutno radi.
Ništa čudno, pošto on nikad ne miruje, ali zato prinudno "miruje" do jeseni njegov festival. Umesto u junu, biće održan od 18. do 26. septembra, s namerom da "duboko zaroni u kinesku fantastičnu književnost, simboliku, muziku i vizuelnu umetnost".
- Četiri predstave bile su potpuno gotove i spremne za premijeru, ali smo otkazali festival dva dana uoči početka. Jedna glumica je bila pozitivna na virus, pa smo događaj odložili za septembar - objašnjava Gajić. - Radujemo se, jer će to biti prvi put u istoriji srpskog i jugoslovenskog pozorišta da se igra neka predstava po kineskom autoru, a mi ih igramo četiri: "Umeće ratovanja" Sun Cua, "Zlatni život" Čuang Cea, "Raskoš ljubavi" Li Jua i "Harmonija smrti" Lao Ce.
Naš sagovornik podseća da je među njima najčuvenije "Umeće ratovanja", knjiga koja se proučava na svim vojnim akademijama. Ali, kako kaže, sadržaj te knjige ne odnosi se samo na vojna pitanja već se bavi i načinom na koji se prevazilaze sukobi.
- Ideologija te knjige je dobiti borbu bez borbe. A kako je sukob osnova pozorišne strukture i predstave, onda ovaj komad istovremeno govori o suštini onoga što se dešava na sceni. Napravio sam ovaj izbor, jer se u sva četiri naslova nalazi suština poezije i umetničkog dela: Eros i Tanatos. I to iz posebnog, specifičnog ugla kineske kulture i njenog kontinuiteta od pet hiljada godina. Inače, "deset hiljada lia" je stara kineska mera za dužinu i jedan od naziva za Kineski zid, a znači "beskrajno", "beskonačno"...
Gajić ističe da glumci (njih tridesetak) i četvorica reditelja rade potpuno besplatno, ali da se čudi što u ovom tenutku nisu uspeli da dobiju nikakva sredstva od raznoraznih komisija u kulturi.
- Niko nije pokazao interes da tu stvar podrži, bez obzira na izuzetno harmonične odnose između naše dve zemlje. Predstava će simbolično biti izvedena na zidu u Solunskoj 24, na četiri različita mesta koja simbolizuju različita vremena i dinastije. Inače, svaka predstava će se odigrati tri puta, a poslednje festivalske večeri izvešće se sve zajedno, jedna za drugom. Na našoj kulturnoj sceni već decenijama Istok gotovo da ne postoji, sve to što pripada Indiji, Japanu, Kini, Orijentu... Zato, kad sam otvarao ovo pozorište jedna od ideja bila je da se okrene upravo tom delu sveta, da tako upoznamo i sebe i publiku sa njihovom fantastičnom i neiscrpnom kulturom.
Predstave pripremaju četiri reditelja (u četiri podele) - David Alić, Stevan Šerbedžija, Marija Mladenović i Filip Gajić.
- Angažovali smo trideset mladih glumaca, profesionalaca, i kao što rekoh - svi rade "za badava". Nažalost, od naših se institucija niko nije posebno zainteresovao, ali jeste Konfucijev centar u Beogradu i Novinska agencija "Sinhua". Drago mi je što se trenutno pored japanske ambasade na Novom Beogradu pravi najveći Kineski kulturni centar u Evropi. Verujem da će biti divan dorinos saradnji naše dve kulture i zemlje.
NOVI ROMAN "PASJA VREMENA"
U SEPTEMBRU bi trebalo da se pojavi u štampi i drugi Filipov roman, "Pasja vremena". Njegov prvenac bio je "Pisma Danilu Kišu" ("Plato", 2009) koji se bavio životom u Srbiji devedesetih godina, nemogućnošću profesionalnog i emotivnog napretka mladih ljudi, željnih boljeg života.