REAGOVANJE DIMITRIJA VOJNOVA: Zečevićeve neistine o "Mezimici"

Na kraju pobedili moralna čvrstina i umetnički kvaliteti Zafranovićevog projekta 'Djeca Kozare', objavljenom u "Večernjim novostima". Na ovaj tekst reagujem jer su ove neistine prešle u visokotiražne dnevne novine i samim tim imaju veći odjek.

U tekstu, Zečević piše: "Nedugo zatim pred realizacijom našao se i film 'Mezimica', sročen u duhu iste politike koja je iznedrila 'Teret'. Prema rečima samog scenariste Vojnova, u ovom filmu 'srpski policajci i srpski doktor učestvuju u lancu trgovine i prodaje organa, što je i prilično realistično, jer film se događa u Srbiji'(!) To da srpski lekari vade unutrašnje organe licima dovedenim sa Kosova i Metohije i prodaju ih širom sveta, odjeknulo je kao bomba u domaćoj javnosti i pokazalo da manipulisanje ovakvim temama pripada istoj 'strategiji' FCS."

Zečević iznosi grubu laž jer ni u jednoj verziji scenarija, a naročito ne u onoj koja je trebalo da bude snimljena, zaplet ne izgleda tako kako ga on prepričava, već on preuzima elemente scenarija i onda ih grubo izvrće.

U vreme same afere 2018. godine učinio sam scenario dostupnim javnosti i nekoliko medijskih kuća detaljno je izvestilo o njegovom sadržaju posle čitanja teksta. Na prvi pogled je svakom čitaocu bilo jasno da ovaj scenario ne govori o tim temama.

Dario Hajrić za Dojče vele u tekstu "Cenzori 'odozgo' i njihove mezimice" recimo, piše: "Reč je o krimiću koji se vrti oko trgovine ljudima i organima: kriminalci otimaju žene iz istočne Evrope, siluju ih, drogiraju i lome im volju, a onda ih drugi krimosi preprodaju kao poslušno belo roblje ili njihove organe prodaju ilegalnim klinikama za bogataše na Zapadu. Takvih filmova ima bezbroj, od onih visoke produkcije poput '96 sati' (Taken) s Lijamom Nisonom (znate ono kad otmičarima u slušalicu kaže da će ih pobiti, pa se svi naježimo jer je tako šarmantno ljut), pa do niza manje ili više uspešnih istočnoevropskih ostvarenja", da bi razjasnio i povezanost priče sa stvarnošću: "Evo malo spojlera: u tekstu 'žuta kuća' ne postoji. Postoji hladnjača, ali ne kao sredstvo za prikrivanje ratnog zločina nad albanskim civilima '99. nego kao skladište silovanih žena prisiljenih na seksualno ropstvo", a sam zaplet filma opisuje sledećim rečima: "Bivši debeovac koji je postao svodnik, od svog prijatelja iz državnih struktura bezbednosti kupuje devojku s namerom da je koristi za prostituciju.

Devojka je, kao i mnoge druge, završila u lancu trgovine ljudima, silovana je, ubijena u pojam i potpuno poslušna. Makro pokušava da je 'deprogramira' da bi bila primamljivija mušterijama, ali usput se zaljubljuje u nju. Avaj, taman kad mu to počinje polaziti za rukom, ljudi od kojih ju je kupio otimaju devojku zato što se osim trgovinom robljem bave i trgovinom organima, a neko je kaparisao njeno srce. Sledi brusvilisovska osveta i mnogo pucanja. Greh 'Mezimice' nije prišivanje uloge negativaca Srbima zato što u filmu nema Srba kao Srba. Ima dobrih i loših momaka, kao u svakom krimiću."

Uprkos dostupnosti samog scenarija, kao i barem tri recenzije koje su nastale čitanjem celog predloška, a na koje se nije ni osvrnuo, Zečević iznosi vrlo decidirane i nedvosmislene iskaze stvarajući lažni utisak da zna sve o onome o čemu piše.

Kad je reč o citiranju moje navodne izjave, nije naveo izvor, niti je na adekvatan način postavio kontekst u kom je izjava data, tako da je otvoreno manipulisao tim materijalom. Ovakvu izjavu sasvim sigurno nikada nisam dao, a ako su ove reči i izgovorene one su bile deo nekog šireg konteksta.

Navodna izjava Upravnog odbora Filmskog centra Srbije o filmu "Mezimica", koja je prepisana iz teksta u "Srpskom telegrafu" od 22. septembra 2018. godine, pod naslovom "Trivanova sprečila još jedan antisrpski film: Raskinut ugovor za snimanje filma 'Mezimica'" demantovana je od strane istog organa koliko sutradan, 23. septembra, na zvaničnom sajtu.

Rečju, u ovom tekstu Zečević je na svakom koraku pišući o "Mezimici" i meni kršio principe istinosti izveštavanja i novinarske pažnje iz Kodeksa novinara Srbije. U kontekstu i po načinu na koji sam pomenut osećam se ugroženim i smatram da je narušen moj lični i profesionalni ugled ovakvim napisima u visokotiražnom mediju.