SVEDOČANSTVA O SRPSKOM TRAJANJU: U godini 70. rođendana, Arhiv SANU u Sremskim Karlovcima posvećen digitalizaciji
SAMO one nacije koje krasi visoko odnegovano samopoštovanje, imaju svest o tome da su arhivski dokumenti iz njihove istorije vredniji i od zlatnih poluga te da su narodi koji se nehajno odnose prema sopstvenoj istoriji primorani da, i sebi i drugima, mukotrpno dokazuju svoje postojanje.
Foto N. Karlić
S tom svešću, a u godini kada Arhiv SANU u Sremskim Karlovcima beleži sedam decenija trajanja, direktor ove ustanove dr Žarko Dimić, uz podršku SANU i predsednika Vladimira Kostića, resornog ministarstva, Pokrajinske vlade i SPC, otvorio je Centar za digitalizaciju. Sa nekoliko zaposlenih, ovaj centar je, pre nešto manje od godinu dana, započeo digitalizaciju oko tri miliona dokumenata.
- Korona nam je usporila ali ne i zaustavila posao. Digitalizaciju smo započeli obradom više od 10.000 dokumenata vezanih za Srpski narodni pokret iz 1848/'49, jer u celom regionu postoji veliko interesovanje za ovu arhivsku građu - kaže Dimić, i prognozira da će elektronska obrada svih dokumenata potrajati narednih desetak godina.
RANKE IZUČAVAO VOŽDA
ARHIVA SANU u Sremskim Karlovcima, po svedočenju prvog upravnika prof. Koste Petrovića, danas možda ne bi ni bilo da ga od ustaške pljačke, tokom Drugog svetskog rata, nije spasao nemački oficir. On je, podstaknut zanimanjem sunarodnika i istoričara Leopolda fon Rankea za srpskog vožda Karađorđa, naredio da se Arhiv zablindira. Pregledao je dokumentaciju o Prvom srpskom ustanku, odneo je nekoliko dokumenata, ali je najveći deo građe ostao netaknut.
Na arhivskim policama koje se prostiru na oko 300 kvadrata su dragoceni svedoci trajanja ne samo za Srbe na području današnje Vojvodine, nego i za celo srpstvo, kao i za naše sunarodnike u drugim delovima nekadašnje Austrougarske monarhije. Žarko Dimić Foto N. Karlić
Kada bude digitalizovana prepiska mitropolita Stefana Stratimirovića javnosti će biti dostupni malo znani podaci o vođi Prvog srpskog ustanka Karađorđu. Svojim ćiriličkim krasnopisom mitropolit otkriva da je Karađorđe uspešno komandovao srpskim ustanicima, artiljerijom i konjicom stoga što je ispekao vojnički zanat kao niži oficir dobrovoljačke austrijske jedinice u poslednjem ratu Austrijanaca sa Turcima.
Dimić ukazuje na sedamdeset godina dugu i izuzetno plodotvornu saradnju SANU i Srpske pravoslavne crkve jer ovaj arhiv ima posebno mesto u našoj istoriji, te nije isključivo crkvene prirode. Početnu građu za Arhiv priložio je patrijarh Arsenije Čarnojević. U današnjen obliku ova ustanova zaživela je 1940, a ugovorom između Sinoda i tadašnjeg patrijarha 1948.godine, predviđeno je da se ni po koju cenu ne sme pomerati iz Sremskih Karlovaca.
O značaju ove institucije govori i podatak da je nekada na čelu Saveta Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima bio akademik Dejan Medaković, a danas je to akademik Vasilije Krestić, naš najveći ekspert za arhive ovog perioda. U Savetu je i Njegovo preosveštenstvo vladika sremski Vasilije.
U vreme kada Srbija nije bila državotvorna, mitropoliti i patrijarsi karlovački koji su ovde stolovali i gradili ovaj arhiv, bili su ujedno predstavnici i države i naroda, ne samo u Habzburškoj monarhiji, nego i šire.
- Zato ovaj arhiv, koji je pod zaštitom države, ima posebno i veoma značajno mesto jer potreba srpskog naroda za znanjem, naukom i školstvom ovde je doživela svoj temelj. Taj temelj treba nastaviti da se neguje - veli Dimić.