DESANKA DOBILA "POMILOVANJE": Hemingvej još traži mesto u izmenjenom gimnazijskom programu
ZAVOD za unapređenje obrazovanja i vaspitanja predložio je da se u program za četvrti razred gimnazije vrate dela Branka Ćopića, Matije Bećkovića i trojice savremenih srpskih dramskih pisaca - Dušana Kovačevića, Aleksandra Popovića i Ljubomira Simovića.
Desanka Maksimović / Arhiva
Mi smo zahtev poslali Nacionalnom prosvetnom savetu, oni su nam dali potvrdno mišljenje, ali su zatražili da se u program za sve razrede vrate svi pisci koji su ranije izostavljeni, ali i zadrže oni koji su naknadno uvršteni! To je nemoguće realizovati zbog malog broja časova srpskog jezika i književnosti koji deca imaju. I sada se nalazimo u pat- poziciji.
Ovo nam je rekla Dejana Milijić Subić, zamenik direktora ZUOV, navodeći da je Zavod predložio povratak sledećih dela: Ćopićeva "Bašta sljezove boje", Bećkovićeva poema "Reče mi jedan čoek" ili nešto drugo po izboru, zatim Simovićeva drama "Putujuće pozorište Šopalović", Popovićev "Razvojni put Bore Šnajdera" i jedna od Kovačevićevih drama, "Profesionalac" ili "Balkanski špijun".
- Nacionalni prosvetni savet, međutim, traži da u programe uđe kompilacija starog i novog programa, da se zadrže domaći pisci koje smo naknadno ubacili, a da se vrate na primer Šolohov i njegov "Tihi Don", Hemingvej, zatim Gi de Mopasan koji se ne radi više ni u Francuskoj. Ne znam zašto se na tom piscu insistira, ako ne radimo, na primer, Prusta ili Voltera. Ali, to bi sve moglo kada bi đaci imali osam časova srpskog jezika i književnosti nedeljno, a imaju mnogo manje - kaže Milijić Subić.
Ona pojašnjava da je mali broj časova bio povod za odluku da se delo Desanke Maksimović "Tražim pomilovanje" prebaci u prvi razred gimnazije, što je izazvalo veliko negodovanje u javnosti, pa je ova knjiga ostala u programu za četvrti razred. Hemingvej i Kastro / Arhiva
A na pitanje da li bi davanje natpredmetnog statusa srpskom jeziku, što predlažu profesori ovog predmeta, pomoglo da se poveća broj časova u školi i na taj način reši "gužva" u programu, naša sagovornica ističe da je to dobra ideja, ali da ju je teško realizovati.
PREPORUČENA DELA
DEJANA Milijić Subić kaže da je zakon predvideo i preporučena dela i sadržaje.
- Mi smo napravili dve kolone književnih dela - obavezna i preporučena. Zakon kaže da sve treba da bude samo preporučeno, a da profesor odabere šta će da radi, odnosno da probere dela koja će ga dovesti do određenih ishoda - ističe naša sagovornica.
- Deca već imaju dosta časova tokom dana, a ako bismo dodali još neki čas srpskog, morali bismo oduzeti časove nekog drugog predmeta, što bi dovelo do gubitka posla za neke nastavnike. Otvorila bi se Pandorina kutija i protresao bi se ceo sistem - smatra ona.
Dejana Milijić Subić, koja je i sama profesorka srpskog jezika, smatra da status ovog predmeta zavisi od predavača a ne samo od broja časova i kaže da ukoliko nastavnik kod dece ne izgradi visok status maternjeg jezika, to se ne može učiniti ni povećanjem broja časova.
Naša sagovornica ne zna kako će se naći rešenje između predloga ZUOV da se u program vrate samo neka dela i mišljenja NPS da se vrati sve što je izostavljeno, ali i ostavi sve što je naknadno uvršteno, ako se zna da se broj časova sada ne može povećati.
- Mnogo je pitanja na stolu, nije vreme za kampanje. NPS mora u obzir uzeti interes učenika i nastavnika, papir sve trpi. Nama nije problem da uvažimo njihovo mišljenje, ali ne znam kako ćemo sve to smestiti u postojeći broj časova - navodi Dejana Milijić Subić.