SLAVA SLIKARA SLAVE: Primer nekoga ko je uspeo u Evropi a da nije štićenik Soroš fondacije, kritičara

S druge strane, u Srbiji je sa državnog nivoa favorizovana avangardna scena, što se najbolje vidi po projektima i godišnjim otkupima koje finansira Ministarstvo kulture i informisanja. Vajari, a posebno slikari, nikada ne dobijaju pomoć, već dve decenije komisije daju novac za predloge dela, u planu izrade. Zato se najbolji slikari okreću evropskoj i američkoj sceni, ali prvo što im galeristi saopšte je da ukoliko žele da izlažu i prodaju radove, moraju da žive u toj zemlji. Tu teško premostivu prepreku malo ko savlada, a san da ovde žive a u inostranstvu budu redovno zastupljeni skoro niko ne ostvari.

Jednom našem umetniku to je spontano pošlo za rukom, nekako su mu se vrata evropskih galerija sama otvarala, i on ove godine treba da proslavi desetu izložbu u svetu, u periodu između 2012. i 2020. godine. Akademski slikar Slavoljub Slava Radivojević (Šabac, 1957), koji decenijama živi i stvara u Beogradu, imao je izložbe u Degeforšu, Stokholmu i Bergetu u Švedskoj, u Hagu u Holandiji, a ostale u Beču. Reč je o samostalnim izložbama, u galerijama u centru grada, o kojima postoji dokumentacija u vidu kataloga, foto i video snimaka i prikaza u stranim novinama. Tako je na primer Galerija Schippers & Zn. u Hagu, u kojoj je imao izložbu, stara 135 godina - osnovana je 1885. godine, i od tada nije promenila adresu. On je kao slikar bio pomognut pre svega od lokalnih galerista i uticajnih ljudi u kulturi, bez bilo kakvih preporuka odavde. Vrhunac njegove inostrane aktivnosti je dobijanje austrijske umetničke vize (trenutno odloženo zbog pandemije), koja će krunisati njegove redovne nastupe u Beču. Ona će mu omogućiti da postane profesionalni deo austrijske likovne scene, da ima odobrenje za svaku umetničku aktivnost, od držanja časova u master klasi i pripreme studenata za likovne akademije do izložbi svih vrsta. Takva viza se samo jednom godišnje produžava.

Ovaj slikar je u tom smislu svetli primer nekoga ko je uspeo u Evropi a da nije istaknuti avangardista iz šezdesetih godina prošlog veka, ekspert za strane jezike, štićenik Soroš fondacije, poznatih muzejskih radnika i uticajnih srpskih likovnih kritičara. Njegov smeo proboj u evropske galerije uliva poverenje u domaću figuralnu, pre svega realističku umetnost, kojom se on od studija bavi, kao što daje nadu nekolicini kvalitetnih srpskih figurativnih slikara i vajara. Radivojević vlada svim vrstama realističkog izraza, od portreta, pejzaža, akta, mrtve prirode do marine i panorame. Sada najbolji naši stvaraoci te vrste tavore u oskudici i zanemarenosti, skoro bez mogućnosti da javno pokažu svoj rad i žive od njega.