DECA KOJA ČITAJU DALJE VIDE: Uroš Petrović o knjizi pesama za razmišljanje "Kamile su debele"

Pred mladim čitaocima i njihovim roditeljima su 32 kratke pesme o životinjama za "razmrdavanje najtananijih niti logike i brušenje oštrine uma", koje uparene sa vrhunskim crtežima nude pravo književno zadovoljstvo. Knjigu obogaćuje i specijalni dodatak sa 32 zagonetna pitanja o životinjama.

- U zbirci pesama "Kamile su debele" su pesme za decu i odrasle u kojima sam pokušao da dosegnem dodatni nivo, korak naviše, nevidljiv na prvi pogled. Volim da se igram rečima, da njima i u njima skrivam tajne. To jesu pesme o životinjama, ali će promućurniji čitalac brzo uočiti da su one i o ljudima, ovom vremenu, zabludama, mitovima, izgubljenim vrednostima i izuzecima - kaže, za "Novosti", Uroš Petrović.

* Kako ste došli na ideju da se posle proze upustite u pisanje pesama?

- Malo ljudi zna da sam prve književne nagrade dobijao za poeziju. Svojevremeno sam, kombinovanjem matematike i poezije, napisao pesmu od 10.000 strofa, krupnim fontom, na jednoj stranici A4 formata. Naravno, sve te strofe su smislene, različite i sadrže rimovane stihove.

* Mogu li današnja deca da zavole poeziju?

- Ako im zaista želimo dobro, morala bi. Na kraju, zavoleće ono uz šta rastu - na nama je da li će to biti lepe slike, reči i melodije ili banalni prostakluci. Onaj čije dete ne zna makar neke Ršumove pesme napamet, ne polaže mnogo na pamet.

* Kako bi najmlađima trebalo razviti ljubav prema čitanju, da kvalitetnim knjigama posvete barem jednako vreme kao i kompjuterima, telefonima...

- Deca koja čitaju, dalje vide i dalje doguraju u životu. Čitajte im dok su mali. Mališani koji nisu makar uspavljivani zanimljivim pričama postaju bezličniji ljudi. Mislim da je, na primer, dobar trik ubaciti im nekoliko manje obimnih, interesantnih knjiga u dečju sobu - postaviti ih kao mamac, tu i tamo. Naići će, kad-tad, trenutak dragocene dokolice kada će zaviriti u njih. Ako se upecaju, eto nam umnijih i rečitijih ljudi u porodici.

* Šta je ono što vas najviše zabrinjava u vezi sa tim kako današnja deca odrastaju, kako se vaspitavaju i školuju, kako se upućuju na kulturu?

- Trebalo bi nam vanredno izdanje "Novosti" za odgovor na to pitanje. Evo samo nekoliko uzročnih problema savremenih detinjstava i logičnih posledica: Manjak druženja uživo - manjak socijalnih veština, manjak čitanja - manjak veštine sa rečima, manjak kretanja - manjak spretnosti, manjak obaveza - manjak odgovornosti, manjak nelakih izazova - manjak radnih navika i istrajnosti, manjak razgovora - manjak razgovetnosti...

* Kako je došlo do saradnje sa Aleksom Gajićem?

- Ovo nam je treća zajednička knjiga. Čovek je ludi genije, u najboljem smislu tog izraza. Njegovi crteži predstavljaju korak naviše. Tek ćemo shvatiti kakvog savremenika imamo, ali nije važno - kao da bi nam bilo prvi put...

* Koliko vas je ovo doba epidemije omelo u životu i radu? Kako podnosite dane izolacije?

- Kao i većini ljudi, planirane aktivnosti su mi se brzo urušile, kao one satima uspravljane i vešto poređane domine. Ipak, brzo sam napravio nove planove - za vreme epidemije napisao sam novu knjigu, potom kompletan scenario za jednu dečju TV seriju za RTS i smislio novu stonu društvenu igru. Šta sam drugo mogao? Decu bi trebalo odmalena učiti da uvek pokušavaju da nevolju pretvore u prednost - od kukanja nikada ništa dobro nije nastalo, osim par često naručivanih kafanskih pesama.

* Mislite li da će pandemija nešto promeniti u shvatanju života i rada, odnosu prema ljudima?

- Nadam se da hoće. Nije loše ni to što ćemo jedno vreme svi da nosimo ove maske. To je prilika da se konačno malo više gledamo u oči, koje mnogo teže lažu.