"PANTOMIMOM PROTIV KORONE": Marko Stojanović o saradnji sa Šangajem i pantomimi

Dvoje glumaca govorilo je stihove pesnika Dragana Dragojlovića i Zhao Lihonga, na srpskom i kineskom jeziku. Ovaj poduhvat organizovan je u saradnji sa Šangajskim centrom dramskih umetnosti.

- Učestvovao sam i na velikom onlajn događaju koji su pre desetak dana organizovali Šangajski univerzitet i grad Šangaj - objašnjava Stojanović. - Reč je o međunarodnom forumu "Pozorište i film", na kome sam imao i završnu reč. Trenutno, Svetska organizacija pantomimičara (osnovana 2004. godine), četvrti vikend zaredom, vodi, putem "Zuma", razgovore na temu pantomime, izvođačkih umetnosti, pozorišta u doba korone... Do sada je učestvovalo dvadesetak kolega sa pet kontinenata.

U međuvremenu, naš sagovornik angažovao se i u podršci slobodnim umetnicima u doba krize:

- Trudimo se da strateški razmišljamo i, što je više moguće, unapred. Sve ovo što se dešava u zemlji liči na jedno uzburkano pozorište... Inače, kao organizacija upravo razvijamo platformu koja će, praktično, biti onlajn pozorište s prodajom ulaznica. Namenjena, pre svega, pantomimičarima.

Stojanović ističe da su (ne samo) novonastale okolnosti nametnule razmišljanje o promeni sistema u kulturi.

- Mislim da je današnji model potpuno anahron i beskoristan. Uostalom, nastajao je između 1955. i 1975. godine, u socijalizmu iz koga smo izašli pre dve decenije. Od tada je samo "došminkavan" - kaže Stojanović. - Sada bi, konačno, Ministarstvo kulture trebalo da se odvoji od informisanja. Jer, kultura nije imala nikakve koristi što je u istom ministarstvu s medijima: niti je zbog toga u njima bila više prisutna, niti ima propisa koji to regulišu. A i oni koji postoje - ne sprovode se.

Drugi korak, veruje Stojanović, trebalo bi da bude potpuna promena odnosa države:

- Koliki god budžet bio, primeren datim okolnostima, biće mali za kulturu. Ali, država mora da se postavi kao koproducent, a ne davalac para koji uopšte ne kontroliše šta se s njima radi. Važno je da ostvari uvid u realizaciju projekta: ulažu se milioni dinara u neku predstavu koja se odigra samo tri puta... I zalud se priča o nekoj "pristojnoj" Srbiji, ako se zaboravlja da se ona ne stvara preko noći, niti je bez pravog odnosa prema kulturi može biti.

"KOLARAC" NACIONALE

KADA se pravi film u svetu, vi kao producent prvi uložite pare da pokažete veru u taj projekat, potom ubeđujete druge ljude da daju novac kao koproducenti. Pa onda sa tom sumom odete u banku i osiguravajuće društvo - objašnjava Stojanović. - U banku da podignete kredit, a u osiguravajuće društvo da ono da garancije banci: ako film propadne. E, tek tada snimate film. A kod nas ga snimate samo ako vam država da pare preko Filmskog centra Srbije, i nikako drugačije. S druge strane, "Kolarac" će se zatvoriti ukoliko država ne pruži pomoć. Ne sme se prenebregnuti da je "Kolarac" institucija od nacionalnog značaja, baš kao i one koje imaju takav "prefiks" u svom nazivu.