BOLJE POZICIONIRANJE MATERNJEG JEZIKA: Srpskom jeziku treba dati status iznad svih predmeta
TRENUTNO nema važnijeg pitanja u našem obrazovanju od boljeg pozicioniranja srpskog jezika i književnosti. Povećanje broja časova iz ovog predmeta mora da bude naše strategijsko opredeljenje, ne očekujemo da se to dogodi sutra, ka novim rešenjima treba da idemo korak po korak, bez naglih rezova, kako ne bismo doneli nepopravljiva rešenja i narušili prosvetni sistem. Ali, mora postojati svest da tu stvari ne stoje dobro i da moraju da se unapređuju.
Foto: Novosti
Ovo, za "Novosti", kaže profesor Radivoje Stojković, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), tela koje je podržalo "Deklaraciju o neophodnosti povećanja broja časova srpskog jezika i književnosti u osnovnoj i srednjoj školi", usvojenu na nedavnom skupu lingvista u Tršiću.
Lingvisti su u ovom dokumentu ukazali da je nedeljni fond časova maternjeg jezika kod nas primetno manji u poređenju sa evropskim državama, jer đaci u Srbiji imaju pet časova srpskog jezika u nižim razredima, četiri u starijim razredima, a u gimnaziji tri do četiri časa. Poređenja radi, Francuska ima od osam do 10 časova nedeljno, kao i Turska, a Rusija devet časova maternjeg jezika koji u ovoj državi ima natpredmetni status.
Nacionalni prosvetni savet, osim što je podržao ovaj stav, najavio je i da će Ministarstvu prosvete uputiti inicijativu da se poveća broj časova srpskog jezika i književnosti. Radivoje Stojković
- Za početak dobra prilika je jednosmenska nastava, gde bi deci, koja vreme nakon završenih časova provode u školi, bili uvedeni dodatni časovi iz ovog predmeta. Taj posao treba obavljati postupno, bez naglih rezova i uraditi ga temeljno - ističe Stojković. - Naše je da ukažemo da je tesna veza između malog broja časova srpskog jezika i slabe funakcionalne pismenosti dece.
RADE PROTIVNO STRUCI I JAVNOSTI
SRETO Tanasić navodi da je na struci da utvrdi status srpskog jezika i književnosti koji odgovara njihovom značaju za nacionalnu kulturu.
- Na Ministarstvu prosvete, u svakom njegovom sastavu, jeste da obezbedi da se u obrazovanju to i ostvaruje, a ne da, nasuprot mišljenju struke i kulturne javnosti, kroz reformu urušava taj status. Teško je i zamisliti, a nama se dešava, da Ministarstvo i neke druge državne institucije godinama rade protivno stavu struke i javnosti. Svedoci smo paradoksa da nam je broj časova srpskog jezika u školama nedopustivo mali, da nemamo lektorske službe u državnim institucijama, izdavačkim kućama, novinarskim kućama, a Ministarstvo prosvete najavljuje smanjenje kvota za studije srpskog jezika i književnosti s obrazloženjem da ih ima na tržištu rada.
Naš sagovornik ocenjuje da je najvažnije, ali i najteže, napraviti pomak kod svih đaka, kod najboljih je to lako, ali za društvo je važno da sva deca shvate važnost poznavanja sopstvenog jezika i važnost čitanja klasičnih književnih dela.
Da je podrška NPS zahtevima lingvista prvi korak u dobrom pravcu, smatra dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU.
- To je i najava kraja lošeg stanja u našem obrazovanju - smatra Tanasić. - Nedopustivo mali broj časova srpskog jezika u školi jedan je od osnovnih uzroka loše pismenosti i niske jezičke kulture. Mi smo odavno skretali pažnju na nepodnošljivo loš status našeg jezika i književnosti u obrazovanju, čiji su logični ishodi ova bruka sa potiskivanjem Desanke Maksimović i drugih naših pisaca.
Tanasić veruje da su zahtevi pravilno shvaćeni svuda, pa i u resornom ministarstvu i drugim državnim institucijama odgovornim za obrazovanje.
On ističe da su Odbor za standardizaciju srpskog jezika, zatim najodgovornije nacionalne institucije, književnici, čiji glas o ovim temama ne može biti ugušen ni prigušen, celokupna stručna javnost - rekli da neće dozvoliti da se srpski jezik i srpska književnost, zajedno sa klasicima svetske književnosti, izbacuju iz obrazovanja. Rajna Dragićević/ Foto: Novosti
- Neka niko ne govori da to zahtevaju reforme obrazovanja koje se, valjda, vrše radi njegovog unapređivanja, a to nikako ne podrazumeva svođenje nastave srpskog jezika i književnosti na nešto bez srpskog jezika i književnosti. Srpski jezik i književnost su u osnovi srpske kulture i kulturnog identiteta. Niko nije dobio i neće dobiti mandat da ih uništava - navodi Tanasić.
Prema mišljenju prof. dr Rajne Dragićević, ovaj problem mogao bi biti rešen tako što bi srpski jezik dobio status kakav ruski ima u Rusiji i pojašnjava da se na sajtu ruskog Ministarstva prosvete navodi pojam "natpredmetnosti" ruskog jezika, tj. natpredmetna funkcija kursa maternjeg jezika.
- Rešenje je u tome da se javno, možda i službeno, propiše drugačiji status srpskog jezika. Naime, srpski jezik se ubraja u opšteobrazovne predmete, i kao takav, u nekim srednjim stručnim školama trebalo je da bude skrajnut u korist uže stručnih predmeta - rekla je nedavno profesorka Dragićević za naš list. - U Srbiji se stalno uspostavlja paralela između srpskog jezika i matematike i insistira se na istom broju časova iz ova dva predmeta. Ovaj ruski primer pokazuje nam da ubedljivu prednost, ipak, treba dati srpskom jeziku. Zadatak nadležnih za pitanje statusa srpskog jezika u školi jeste da se izbore za njegov natpredmetni status.