SKLONILA SKULPTURE ZBOG STRŠLJENOVA! Direktorka samovoljno sklonila dela vajara sa apatinske kolonije “Meander”
DELA nastala na čuvenoj apatinskoj koloniji "Meander", koja su stekla status kulturnog dobra, dr Dragana Mrđenov, v. d. direktora Specijalne bolnice za rehabilitaciju Banja "Junaković", samovoljno je rešila da - ukloni!
Iz banjskog parka koji im je bio trajno namenjen, "počišćene" su skulpture nekih od najeminentnijih beogradskih autora - Miluna Vidića (1939 - 2007), Koste Bogdanovića (1930 - 2012), Dragoslava Krnajskog, Milovana Dagovića, Željke Momirov, Marka Vukše... Umetnici, ali i naslednici preminulih stvaralaca, kako kažu, nisu dobili ni obaveštenje, ni objašnjenje, zašto su dela odneli komunalci i gde. Zato su se samoorganizovali i krenuli da tragaju za svojim radovima.
- Reč je o samovolji i aroganciji koja vređa integritet umetnika i njihovih dela, ali i narušava autorska prava - kaže, za "Novosti", Željka Momirov, napominjući da su se u zaštitu vajara od ove vrste bahatosti, aktivno uključili i Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, vajarska sekcija ULUS-a.
Na poziv našeg lista direktorka Banje "Junaković", iznela je svoje viđenje ovog slučaja:
- O tim radovima niko nije vodio godinama računa, bili su zarđali i kao takvi nebezbedni za korisnike banje, posebno za decu. U jednom delu koje je izvedeno u drvetu napravilo se leglo stršljenova, a nalazilo se pored bolesničkih soba, pa sam kao lekar, reagovala, da bih zaštitila živote. Svi znamo da su ujedi stršljena smrtonosni. Zato sam se obratila vlasnicima ovih dela, Kulturnom centru Apatin, i tražila da ih preuzmu. Izvinjavam se umetnicima, ako sam ih uvredila - kaže doktorka Dragana Mrđenov.
Jedinstvenu zbirku Simpozijuma skulpture "Meander" (osnovanog 1994), čine dela naših elitnih vajara, profesora i akademika, ali i njihovih kolega iz Italije, Nemačke, Španije, Portugalije..., postavljene na više lokacija u Apatinu, među kojima je i Banja "Junaković". Vlasnik oko 100 skulptura u javnom prostoru je Kulturni centar Apatin. Upravo je njihovo neadekvatno reagovanje na "veliko spremanje" Banje, prema mišljenju Željke Momirov, znak da su nedorasli kolekciji koju baštine.
Nezadovoljstvo umetnika, zbog slučaja u Banji "Junaković", odmah su prenele "Apatinske novine", a poslednji se oglasio vlasnik skulptura. U kratkom saopštenju KC Apatina, naveli su da će dela Bogdanovića, Krnajskog, Dagovića i Momirov dobiti novu lokaciju i da će do 14. jula biti premeštena u park Tehničke škole sa Domom učenika u Apatinu.
Do juče, tamo je dospelo samo "Ogledalo duše" Željke Momirov, a, kako autorka kaže, niko se nije potrudio ni da skulpturu očisti od blata! "Pozdrav Suncu" Koste Bogdanovića, "Zmaj" Dragoslava Krnajskog, za sada su još u magacinu škole.
ULUS APELUJE: VRATITE DELA
APELUJEMO na nadležne da sudbinu umetnosti i kulturnih dobara ne smeju prepuštati privremenim lokalnim moćnicima...Tražimo da se utvrdi tačna i konačna lokacija skulptura i da se one ponovo vrate u javni prostor za koji su i namenjene - piše u saopštenju koje je vajarska sekcija ULUS-a, u kom se apeluje i da se celoj zbirci ukaže više pažnje, jer poslednjih godina se "nadležne institucije nisu bavile održavanjem i reparacijom skulptura u javnom prostoru, iako to nisu nikakvi značajni troškovi, pa su one prepuštane zubu vremena."
U premeštanju iz Banje, radu "Dunavski vez" Milovana Dagovića gubi se svaki trag. Izgubljen je, a postoji sumnja da je možda i prodat trgovcima sekundarnih sirovina, o čemu je obaveštena policija. U dvorištu magacina za kabasti otpad u Banji "Junaković" završila je skulptura Miluna Vidića, koja inače ne pripada kolekciji Kulturnog centra već je vlasništvo Banje, poklon njegovih naslednika...
A prema Zakonu o zaštiti kulturnih dobara, obavezu da štiti uklonjene skulpture, vodi računa o svemu šta se sa njima dešava, propisuju mere zaštite ili konstatuje kršenja tih mera, ima i Gradski muzej u Somboru, koji je utvrdio da su sva dela iz zbirke Kulturnog centra Apatin - kulturna dobra. Pored toga, na osnovu autorskog prava, autori i naslednici, zbog svega što se desilo mogu zvanično da se žale vlasniku. Ali i da ih tuže ukoliko smatraju da su njihova dela ugrožena.