SUNCE ADUT ZA UNESKO? Hristivoje Pavlović - Ne bi trebalo odustati od nominacije Lepenskog vira
ĐERDAPSKA klisura sa svojim zaleđem, šest godina od nominacije, našla se na listi Uneskove Globalne mreže geoparkova, dok najstarija evropska kultura koja se tu iznedrila još nije uvrštena u svetsku baštinu.
Dvostruko svitanje na početku svakog leta iznad Lepenskog vira Foto S. Kostić
Za Lepenski vir, prvu naseobinu u Evropi, s prvim skulptorskim delima u istoriji čovečanstva, prepreka je to što je, prilikom stvaranja veštačkog jezera i podizanja brane na Dunavu, originalno nalazište - potopljeno.
Izmeštanje lokaliteta, kako je u jučerašnjim "Novostima" istakao profesor Goran Milašinović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom, ozbiljan je problem. To se, tvrdi, kosi s pravilima koja propisuje ova međunarodna organizacija.
Pre tri godine, kada je svečano obeleženo pola veka otkako je Dragoslav Srejović obznanio senzaciju - otkriće naselja podignutog 6.000 godina pre nove ere, koje "prevazilazi do sada najpoznatije arheološke spomenike ljudske civilizacije iz tog perioda", pokrenuta je peticija za nominaciju Lepenskog vira za Unesko. Među potpisnicima i inicijatorima, koje su činili i neki od članova Srejovićevog tima, kao i naši ugledni arheolozi, bio je i arhitekta Hristivoje Pavlović, koji se bavi proučavanjem kuća drevne naseobine, ali i još jednim unikatnim fenomenom koji krasi ovaj prostor - "dvostukim svitanjem" tokom letnje dugodnevice.
VRATITI DUŠU LOKALITETU
NEOPHODNO je da budemo veoma mudri i krajnje dalekovidi u svakom budućem postupanju, jer smo, po svemu sudeći, otkrili suštinu i razlog postojanja naselja baš na ovom mestu - tvrdi Pavlović, koji je, sa Aleksandrom Bajić, rezultate istraživanja jedinstvenog fenomena objavio u knjizi "Sunce Lepenskog vira". - Praktično smo vratili dušu izmeštenom lokalitetu, jer je mogućnost za gledanje ovog fenomena bio jedan od odlučujućih kriterijuma za odabir autentičnog položaja naselja, nešto niže, nizvodno.
- Sunce se samo na trenutak kao varnica pojavi u podnožju planine Treskavac na suprotnoj obali Dunava, potom nestane, i nakon nekoliko minuta izgreje u punom sjaju na zaravnjenom vrhu, kao na nekoj piramidi - priča, za "Novosti", arhitekta Hristivoje Pavlović, koji je, zajedno sa Aleksandrom Bajić, predsednicom Društva za arheoastronomska i etnoastronomska istraživanja "Vlašići", otkrio ovaj fenomen pre pet godina. - Sintagma "dvostruki izlazak sunca" skoro da nije korišćena u našem jeziku. Međutim, ovaj jedinstven, čudesan, skoro bajkovit fenomen, lep za gledanje, ima ogroman značaj u paleoastronomiji, pa je time od izuzetnog značaja za Lepenski vir.
Prema mišljenju sagovornika, ovaj fenomen mogao bi da predstavlja još jednu, zlatnu kariku u lancu argumenata za ulazak na listu svetske kulturne baštine, od koje nikako ne bi trebalo odustajati. Dvostruki izlazak sunca, koji se danas vidi samo sa određene pozicije u muzeju u koji je izmešten lokalitet, na isti način mogao je da se gleda i pre osam milenijuma, iz autentičnog naselja, ističe Pavlović.
Dvostruko svitanje na početku svakog leta iznad Lepenskog vira Foto S. Kostić
Teren je potopljen, naselje je izmešteno, ali je nekoliko kuća ostalo ispod vode na neočekivano maloj dubini - nastava Pavlović. - Trebalo bi videti i dokle se stiglo sa usvajanjem konvencije o zaštiti podvodnih arheoloških lokaliteta. Kada se to dogodi, bićemo u poziciji da "oživimo" i sva "ostala" naselja iz kulture Lepenskog vira. Više ne bi bila nepovratno izgubljena, već bezbedno sačuvana. Što se Uneska tiče, neophodno je da podignemo glavu i gledamo dvostruki izlazak, ili da zaronimo u Dunav, a najbolje zajedno, i jedno i drugo. Arhitekta Hristivoje Pavlović