PETER HANDKE ZA "NOVOSTI": Čuo sam šta se kod vas dešava, čuvajte se, i čuvajte svoju decu
MAŠTARIO je o tome da, posle duge izolacije, prve vrele julske dane provede hladeći se hukom vode i inspirišući se hipnotišućim virovima sa obala reka čije je naslove ovekovečio u knjizi koja je nedavno osvežena u izdanju "Novosti". Čašu ledenog "šardonea" popiće na vijugavim stranama Morave drugi put.
G.Čvorović
- Pronaći ćemo se na jesen - antidatira, nakratko, obećanje Peter Handke.
Ništa od susreta ovog puta na ulicama Beograda.
Zna da ga s nestrpljenjem očekuju. Korona je, zasad, htela drugačije.
Novi hiroviti talas koji je zapljusnuo Srbiju, ali i neke druge evropske zemlje, primorao je slavnog nobelovca krhkog zdravlja da još dublje potraži mir pod senkama drveća koštunjavih plodova u okućnici svog poseda u Šavilu nadomak Pariza.
- Ostajem do daljeg ovde - veli, stisnut u osami među kućevnim ogradama i jezičkim zagradama. Goran Čvorović
Žao mu je što, baš sad, nije u Srbiji, kad su obično ljudi vedri, a leta bela.
- Nisam otputovao, nažalost. A hteo sam - usporio je korak.
Raduje se pozivu. Uredno, u otpozdravu, stavlja ime u padež. Peter Handke je učtivi sagovornik tanke siluete i gospodskog držanja.
Raspituje se kakva je situacija u Srbiji. Želi da čuje poslednje vesti. Iako je u toku. U redovnom je kontaktu sa srpskim prijateljima. Brine se.
- Čuo sam šta se dešava - vrti glavom i poziva na oprez.
- Mora se paziti na decu - savetuje otac koji je podizao svoje kćerke.
Nema značaja u ovom staranju to što ova bolest pogađa uglavnom starije.
Ovog puta je sa olovkom nagotovs. Donedavno, nije hteo da tokom epidemije traži zaklon u pisanju, jer pisanje mora da bude poriv koji dolazi iz dubine bića, a ne proces iznuđen iznenadnom plimom slobodnog vremena. To vreme je, protivno očekivanjima, potrajalo, izlilo se kao mutna nabujala reka i ipak mora nečim da se popuni. Časovnik neće da čeka.
- Pokušavam da uradim nešto. Moramo da se vratimo aktivnostima - okreće sledeći list. Goran Čvorović
Otkriva da radi na novom rukopisu. Sadržina ostaje tajna za čitaoce, sve do izlaska. Za neke, i posle toga.
- Hvata me zebnja zbog mog rada - stalno se preispituje.
Peter Handke je perfekcionista koji večito traga za ritmom rečenice. Iza njega ostaju fini tragovi ispisani grafitnom olovkom.
- Moram da se koncentrišem.
Ipak se osvrće oko sebe.
- Nije dobra ova epoha.
Ali, nema predaje.
- Pokušaćemo ponovo da pronađemo lepotu življenja!
Kako, pitanje je.
Nema više želju ni za razgrtanjem šumskih staza. Tišina nije dobra onda kada ceo svet ćuti.
- Nije mi do šetnje - menja naprečac stare navike.
Ima u ovom glasu mnogo melanholije za današnje doba.