DNEVNIK ZABLUDA: "Solženjicin" i kopije

Njegovu porodicu su obavestili da su ga lišili slobode pod optužbom kršenja državnih propisa o autorskim pravima jer je dao ovlašćenje zapadnim izdavačima da objave njegovo najnovije delo "Arhipelag gulag, 1918-56". Tim povodom, engleski romanopisac Grejem Grin pozvao je književnike da odbiju da objave svoja dela u Sovjetskom Savezu i Moskvu tako učine "književnim getom".

Sa radošću sam, 46 godina posle ovog događaja, dočekao izložbu "Refleksije našeg vremena: Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993-2019".u Muzeju na Ušću i Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića i najavljenu "poslasticu": izložbu remek-delo preminulog vajara Đorđija Crnčevića "12 x Solženjicin" iz 1973. Prema najavi MSU, "reč je o jednoj od najvažnijih skulptura nastalih u 20. veku ne samo kod nas već i šire". Zaprepastio sam se videvši da je naša najreprezentativnija ustanova kulture na kapitalnoj izložbi dela koja je stekla akvizicijama, u stvari posetiocima poturila kopije Crnčevićevog "Solženjicina"! Ali o čemu je reč?

Prema izjavi kustoskinje izložbe, Muzej savremene umetnosti je "imao mogućnost da otkupi samo šest delova Crnčevićeve skulpture na autorovoj retrospektivnoj izložbi, jer je jedan kolekcionar za života umetnika kupio preostalih šest. Pripremajući izložbu, muzej je obezbedio novac da se odlije tih preostalih šest glava, tako da kompletnu skulpturu premijerno izlažemo nakon 50 godina". Pretpostavljam da je pritom mislila na Kolekciju "Trajković", jer je ovih šest originalnih delova "12 x Solženjicina" videlo možda 20.000 Beograđana na izložbi kolekcije "Lična svita" 2012, a njihova originalna skulptura ušla je u sve značajnije monografije. Umesto da su kustosi MSU zamolili vlasnike originala da im ga povodom izložbe pozajme i pridruže njihovoj polovini, koju je muzej inače nabavio u restaurisanom stanju, muzej se opredelio da sam proizvede kopiju. Zabrinjava što je muzej svoju kopiju predstavio u sastavu izložbe akvizicija, dovodeći posetioce u zabludu da premijerno vide original! Zato, potrebno je da muzej jasno izdvoji kopije načinjene u sopstvenoj produkciji od originala, ili ih ukloni.

Svaka institucija kulture treba da istražuje opuse umetnika, pronalazi i izlaže njihova najznačajnija dela. Međutim, izrada replika originala koji se nalaze u tuđem privatnom vlasništvu bez saglasnosti vlasnika i njihovo predstavljanje publici - duboko je upitno. Da li, po istom principu, možemo očekivati da neka kulturna institucija obezbedi novac za kupovinu platana i boja namenjenih izradi kopija slika, na primer Miće Popovića, a zatim ih predstavi kao delo pribavljeno "akvizicijom"?