Arilje tesno za kralja Dragutina, crkva ne bi da bistu postave na gradski trg
ČUDNIM sticajem okolnosti, postalo je Arilje toliko malo i tesno, da u njemu zasada nema mesta za spomenih kralju Dragutinu, ktitoru ovdašnje, čuvene, Crkve Svetog Ahilija, sagrađene 1296. godine. Delo vajara Velimira Velje Karavelića naručila je upravo ovdašnja crkva, Zavod za zaštitu spomenika nije izdao saglasnost za postavljanje reprezentativne statue u porti veličanstvenog zdanja, a ideju da se moćni prikaz jednog od najznačajnijih srpskih vladara nađe na trgu u centru varoši - naručilac ne prihvata.
Foto: Novosti arhiva
- Spomenik kralju Dragutinu naručila je crkva u Arilju. Taj klesarski posao trajao je oko šest meseci. Kada sam završio spomenik, postavilo se pitanje gde će biti postavljen. Iskrsnuo je problem: crkvena opština htela je da to postavi ispred crkve, na jednoj finoj zelenoj površini, koja pripada porti, ali se ispostavilo da ne mogu da dobiju dozvolu od Zavoda za zaštitu spomenika kulture, jer se ispod tog travnjaka nalazi dosta arheoloških artefakata - objašnjava Karavelić za "Novosti". - Zaključeno je da crkva nema nikakve šanse da dobije dozvolu za podizanje spomenika u porti.
DUHOVNA VERTIKALA
CRKVA Svetog Ahilija je jedna od najlepših i najznačajnijih u Srbiji. Arilje zaslužuje spomenik ktitoru ove svetinje. Radeći, pokušao sam da isklešem aristokratsku, kao i duhovnu prirodu kralja Dragutina. Figura naglašava vertikalu, izduženje. Sugerisao sam i njegovu povredu usled pada s konja, kao i grižu savesti, njegovu potrebu da se podvrgne askezi i dubokoj duhovnosti - priča Karavelić. - Figura je u blagom kontrapostu, taj iskorak nagoveštava njegovu povredu.
Logično otpetljavanje Gordijevog čvora ukazalo se samo - opština planira rekonstrukciju centralnog gradskog trga, a ovaj prostor poneće uskoro i ime kralja Dragutina. Kada postavljanje spomenika već nije moguće u crkvenoj porti, novi trg nametnuo se kao rešenje.
- Crkva nipošto ne pristaje na to da spomenik bude postavljen bilo gde, izuzev u porti. Kao umetnik sam duboko zabrinut, zato što se moje autorstvo ne tretira na pravi način. Kao neko ko je delo stvorio imam pravo da se borim za njegovu egzistenciju - dodaje Karavelić.
Skultura koja prikazuje kralja Dragutina visoka je dva metra i trideset centimetara, isklesana je u rumunskom belom mermeru, u skladu sa freskom iz ariljske crkve. Foto: Novosti arhiva
- Trudio sam se maksimalno da se držim kanona i pravila duhovne, pravoslavne skulpture koje, nažalost, ima veoma malo - ističe vajar. - Naručilac sada ne želi da shvati da je umetnik važan član grupe koja se bavi izradom spomenika. Kao autor, moram da se pitam gde će to moći da se postavi.
Pored toga što brine o spomeniku i njegovoj budućnosti, autor kaže da mora i da na njemu završi neke poslove.
- Pre svega, tek kada se spomenik postavi u javni prostor, predviđeno je da se urade neke šupljine u draperiji. Zbog delikatnosti to nije bilo moguće završiti u radionici, jer su ti delovi veoma tanki i prilikom stezanja kaiša pri podizanju skulpture, ili pri transportu, mogli bi da budu oštećeni. Moja dužnost je i da napravim postament koji bi sa skulpturom imao stilsko jedinstvo i bio kopča sa istorijskim kontekstom. Foto: Novosti arhiva
Uprkos nastojanjima da nađe rešenje problema, umetnik je isključen iz dijaloga o budućnosti svog dela. U Opštini Arilje imaju dobru volju i jaku želju da se spomenik, ako to već nije moguće u crkvenoj porti, nađe na novom centralnom trgu.
- Ponudili smo rešenje, ali od crkve još nema pozitivnog odgovora. Mi bismo bili ponosni ako bi se spomenih našao na istaknutom, centralnom mestu budućeg trga, ali konačna odluka ipak zavisi od naručioca - stav je Miloša Nedeljkovića, predsednika Opštine Arilje. - Svi naši predlozi upućeni crkvi odbijeni su, ali važe i dalje. Nada da reprezentativno umetničko delo neće dugo stajati daleko od očiju naroda i dalje je tu.
Izuzev u kontaktima sa autorom i predstavnicima Opštine, crkvene vlasti se još nisu izjasnile o budućnosti spomenika kralju Dragutinu. Foto: Novosti arhiva