Moma je crtao svakog od nas: Izložba u Galeriji ULUS

Ovi radovi na papiru premijerno su pred publikom, a kako ističe istoričarka umetnosti Olivera Vukotić u katalogu, i na njima je, u središtu Antonovićevih interesovanja i crtačkih opservacija - čovek:

- Groteskne predstave muških i ženskih figura, bilo da su same ili u grupi, nameću ontološka pitanja koja su u osnovi dela. Moma je svesno stanovište suprotstavljao nesvesnom, i uz pomoć fantazija otkrivao duboke slojeve svoga bića. Realizovana pojavnost data najčešće kroz jednu, centralno pozicioniranu figuru ili povremeno prikazanu grupu ljudi je transpozicija umetnikove intuitivne vizije.

Kako primećuje istoričarka umetnosti, na crtežima je autor razvio čitav registar likova, psiholoških portreta i duševnih stanja depersonalizovanih ličnosti:

- U njima se prepliću uspomene iz detinjstva, mladosti, zrelog doba i slutnje u kojima nesputani duhovi vode ruku crtača ka praznom papiru - piše Olivera Vukotić za likove koje je Moma "od milošte" zvao - anonimusi. - Okrenut sveukupnosti života, Moma je iza sebe ostavio crteže u kojima se prepliću svetlost i tama, život i smrt, kao semantički antipodi likovne ravni.

Ljudi su na ovim radovima, primećuje Vukotićeva, predstavljeni kao začuđeni, uplašeni ili usplahirenih pogleda, sa teretom života koji u sebi nose:

- Oni manifestuju određeno stanje sveopštih ljudskih osećanja i zato se nameće utisak da se u bilo kojoj od "portretisanih" figura može prepoznati neko od nas.

Antonović, čija se dela nalaze u muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu, rođen je u Kruševcu, maturirao je u Kraljevu, a Akademiju likovnih umetnosti završio u Beogradu, u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Za redovnog profesora FLU izabran je 1988, a u tri mandata bio je i dekan ovog fakulteta.

Usavršavao se na studijskim putovanjima u Francuskoj, Italiji, Grčkoj, SAD, Španiji, Nemačkoj, Mađarskoj, Škotskoj... a dobitnik je i mnogobrojnih priznanja, među kojima je i posthumna nagrada na Jesenjoj izložbi ULUS-a 2019.

TOPLIJI, NEŽNIJI SVET

KADA je pre pet godina prvi put predstavio seriju crteža "Pohvala anonimusu", Antonović je, između ostalog, za naš list objasnio:

- Želeo sam da pokažem i da su anonimusi oni na kojima počiva svako društvo. To je onaj topliji, nežniji svet. I Sokrat i Aristotel su zapažali anonimuse. U staroj Grčkoj je bilo 100.000 slobodnih Atinjana i 500.000 robova - anonimusa. Tako je i danas, ništa se nije promenilo.