POZAJMLJEN PORTRET MARIJE TRANDAFIL : Saradanja Matice srpske i Doma Jevrema Grujića
PLOD višegodišnje saradnje Matice srpske i Doma Jevrema Grujića u Beogradu, bila je i odluka naše najstarije institucije knjige, nauke i kulture da portret dobrotvorke Marije Trandafil (1816 —1883) ustupi Domu Jevrema Grujića za izložbu „Velikanke srpske kulture”.
Foto : Matica srpska
U okviru postavke prikazani su portreti, dela i predmeti značajnih žena koje su nas zadužile kulturnim radom i iznad svega dobročinstvom.
U pratećem programu izložbe, priređeno je i predavanje posvećeno Mariji Trandafil, veleposednici, čije zdanje nešto manje od 100 godina, predstavlja sedište Matice srpske u Novom Sadu. O životopisu dobrotvorke govorila je dr Aleksandra Novakov, član Upravnog odbora Matice srpske, a o njenim zadužbinama dr Jelena Veselinov, upravnik poslova Matice srpske.
Marija Trandafil, portret /Matica srpska
Marija Trandafil rođena je u imućnoj novosadskoj porodici Popović. Bila je udata za bogatog trgovca grčkog porekla Jovana Trandafila. Roditelji su joj ostavili kompletno nasledstvo, a kako nije imala potomstva, posvetila se dobrotvornom radu. Osnovala je fond za školovanje siromašne i darovite dece i novčano je pomagala bolnice u Novom Sadu, Somboru i Osijeku.
Obnovila je Nikolajevsku, Uspensku i jermensku crkvu u Novom Sadu, a tokom Prvog srpsko-turskog rata predsedavala je Odborom za prikupljanje pomoći ranjenicima.
Pored svega navedenog, Marija je osnovala i prvo novosadsko sirotište - Zavod za srpsku pravoslavnu siročad.
Uoči smrti 1883. godine, celokupnu imovinu uključujući i nekoliko zdanja u centru Novog Sada, zaveštala je Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Matici srpskoj.
