SVETAC I IKONOPISAC: Na današnji dan umro ruski slikar Andrej Rubljov

Rubljov je još za života postao slavan, a spominje se u letopisima i žitijima svetih. Knezovi i manastiri naručivali su od njega ikone. Radio je u Moskvi, Vladimiru i Zvenigorodu. Ni posle smrti prvi ruski ikonopisac nije zaboravljen. O Rubljovu napisano mnogo knjiga i članaka, a njegova dela istražena su do poslednjeg detalja. Ali, podaci o njegovom životu su oskudni.

Teško je precizno odrediti datum njegova rođenja. Rožen je u vreme kad su Tatari žarili i palili Rusijom: uništavali gradove, pljačkali hramove i manastire i odvodili ljude u ropstvo, a knezovi ratovali jedni protiv drugih.

Rubljov je rastao usred tog haosa. O njegovim roditeljima nema podataka, niti o sredini iz koje je potekao. U to vreme prezimena su imali samo ljudi visokog roda. Nema podataka ni o tome kada se Andrej Rubljov počeo baviti ikonopisom, niti kod koga je učio taj zanat.

Prvi put se spominje u Letopisu u kome piše da je 1405. po narudžbi velikog kneza Vasilija Dmitrijeviča oslikana Blagovještenska katedrala Moskovskog kremlja i da ju je oslikala grupa ikonopisaca na čijem čelu su bila tri majstora: Teofan Grk, starac Prohor iz Gorodeca i crnorizac, odnosno monah Andrej Rubljov.

Drugi put se ime Andreja Rubljova spominje u Letopisu u vezi s oslikavanjem Uspenske katedrale 1408. u gradu Vladimiru. Rubljov je oslikavao hram zajedno s ikonopiscem Danilom Čornim za kojega se kaže da je njegov "prijatelj i suposnik". I Danilo je bio monah, možda Grk ili Srbin, o čemu govori nadimak Čorni (Crni, tj. tamnoputi). S njim će Rubljov ostati povezan do smrti.

Rubljovu se pripisuju i minijature u knjigama, među kojima su listovi i vinjete Hitrovog jevanđelja. Bio je posvećen knjizi, načitan i obrazovan za svoje vreme.

Poslednje godine proveo je u Spaso-Andronikovim manastiru. Nažalost, nisu sačuvane freske Spaske crkve koje je naslikao.

Ruska pravoslavna crkva ga je kanonizovala 1988. godine.