VEROVAO U JUGOSLOVENSKU IDEJU: Na današnji dan preminuo Ivan Meštrović

Život i delo Ivana Meštrovića bili su tesno povezani i obeleženi usponom i padom jugoslovenske ideje i jugoslovenskim kulturnim politikama. Meštrović je bio jedan od najznačajnijih boraca za jugoslovenstvo i svakako najuspešniji jugoslovenski umetnik između dva svetska rata.

Rođen je u slavonskom selu Vrpolje 1883, a preminuo je na današnji dan Saut Bendu u SAD 1962. godine. Radio je kao kamenorezački šegrt u Splitu, a školovao se u Beču gde 1905. godine priređuje prvu izložbu sa grupom Secesija, posle čega stiče slavu učestvuje na međunarodnim izložbama. Stvarao je i u Parizu i Rimu, Meštrović je živeo i u Beogradu, gradu čiji najpoznatiji spomenici pripadaju upravo ovom umetniku.

Izlagao je na Prvoj jugoslovenskoj umetničkoj izložbi u Beogradu, održanoj povodom krunisanja kralja Petra 1904. Deluje zajedno sa drugim jugoslovenskim umetnicima, među kojima su Nadežda Petrović i Paško Vučetić.

U svojim memoarima Meštrović navodi da je došao prvi put u Beograd da bi portretisao kralja Petra I i uspostavio veoma bliske odnose sa njim i njegovim sinovima Đorđem i Aleksandrom.

Meštrovićev najznačajniji skulptorsko-politički projekat u vreme do Prvog svetskog rata bio je posvećen izgradnji Vidovdanskog hrama koji je bio zamišljen kao spomenik jugoslovenske religije i jugoslovenstva. Koncipiran je kao jedinstvena arhitektonsko-skulpturalna celina u kojoj se prikazuju i proslavljaju južnoslovenski heroji epske poezije, kao što su Marko Kraljević i Srđa Zlopogleđa. Uz izrađeni drveni model Vidovdanskog hrama, Meštrović je isklesao pojedine skulpture jugoslovenskih heroja i karijatide, koje je izlagao kao fragmente Vidovdanskog hrama.

Jedan od najznačanijih Meštrovićevih predratnih projekata u Beogradu bila je izrada spomenika "Pobednik", koji je bio posvećen pobedi Srbije u Prvom balkanskom ratu. Najpre je bilo predviđeno da se spomenik postavi na Terazijama, ali je posle rata postavljena na Kalemegdanu.

Svoje jugoslovensko opredeljenje i bliskost sa Beogradom, Meštrović je javno iskazivao, pa čak u autobiografiji navodi:

- Osećao sam da je to moja zemlja, moj narod i jezik, koji je sudbina protunaravno podelila, da je ta podela tek spoljna, a u nutrini da nema granica, i da će ta nutrina sve umetne granice."

Meštrović je bio blizak s dinastijom Karađorđevića, posebno kraljevima Petrom i Aleksandrom. Pripadao je krugu integralnih Jugoslovena. Uprkos brojnim političkim sukobima, Meštrović je ostao uveren u ispravnost jugoslovenske ideje i sve do početaka Drugog svetskog rata, privržen krugu njenih javnih zastupnika, kao što su bili Ivo Tartalja i Milan Ćurčin.

Rat je dočekao u Splitu i ubrzo je došao u sukob sa Antom Pavelićem i ustaškim vlastima. Kritika ustaškog režima odvela je Meštrovića u zatvor. Po puštanju iz zatvora odlazi u Italiju i Švajcarsku. Iako je bio protivnik ustaša, Meštrović nije podržavao partizanski pokret.

Kada su nove komunističke vlasti u Jugoslaviji uhapsile njegovog brata, odlučio je da trajno emigrira i nastani se u SAD. Uprkos boravku u emigraciji, Meštrović ostaje povezan sa dešavanjima u jugoslovenskoj državi. Predstavnici socijalističkih vlasti uspostavljaju kontakt sa njim, a Milovan Đilas mu prenosi Titov poziv da se vrati u Jugoslaviju. Tokom 1952, piše darovnicu, kojom poklanja svoju imovinu Narodnoj republici Hrvatskoj. Darovni ugovor obuhvata kuću u Splitu, mauzolej u Otavicama i kuću u Mletačkoj ulici u Zagrebu, kao i pojedine skulpture. Prilikom posete Jugoslaviji 1959, Meštrović boravi na Brionima kao gost Josipa Broza Tita.

Angažman Ivana Meštrovića na Njegoševom mauzoleju izazvao je snažnu osudu u jugoslovenskoj kulturnoj javnosti. Tome su se protivili, između ostalih, Miroslav Krleža, Lazar Trifunović i Petar Lubarda. Njegošev mauzolej je završen više godine posle Meštrovićeve smrti.