LINIJE I BOJE IZ TIŠINE: Slike Sava Pekovića u Kući legata

Sastavljena je, prema rečima autora, iz više delova nastalih u određenom vremenskom periodu, a karakteristika im je okretanje pogleda - iznutra.

- Sve što pokušavam da napravim, okrenuto je ka govoru, tačnije jeziku kojem želim da dam likovni izraz- ističe Peković. - Čini mi se da moje slike, moj rad,  ne potiču samo iz umetnosti, već se vrlo često nalaze i van nje. Ali takoreći uvek, iz mog ličnog iskustva.

A svaka slika je prizor tišine, objašnjaca slikar i dodaje:

-Ipak, opipljiv je to predmet. Potezi, boje, linije - posledica su mnogih dana, ako ne i mnogih meseci samoće. Možda bi se moglo reći da se čovek, sa svakim potezom četke, špahtle, prstiju, suočava sa delićem te samoće. Eto: jedna osoba sedi sama u ateljeu i slika. Bez obzira na to govori li slika o čežnji, sreći, usamljenosti ili radosti druženja, ona je nužno proizvod samoće. Umetnička praksa je nešto vrlo osobno, odnosno, lično. Dok radim, stoga nastojim da izbegnem pogled drugog, kako bih posle tog tog razdoblja usamljenosti mogao da se pred svetom pojavim u jednom novom obličju. Ne govorim o različitosti u odnosu na druge, koliko o različitosti u odnosu na sebe samog. Govorim o nepristajanju da uvek budem prepoznat u saglasnosti sa opšte prihvaćenim kritrijumima prepoznavanja. Svi ti spoljašnji parametri po kojima me prepoznaju, nemaju u stvari nikakvih dodirnih tačaka sa mojim ličnim iskustvom.

U tekstu koji prati izložbu, pišući o doktrinarni i poetičkoj svesti Sava Pekovića, dr Dragan Čihorić, između ostalog, analizira način na koji umetnik koristi boju i tkaninu.