DOSLEDNA I SVOJA - DO KRAJA: Posle kraće i teške bolesti napustila nas je Slavica Vučković, dugogodišnji novinar "Novosti"
NOVINARSTVO za Slavicu Vučković (1947- 2024), koja je najveći deo svog profesionalnog puta prešla u „Večernjim novostima“ , nije bilo profesija, već način mišljenja, i pitanje stava. A kako je pisala, ne praveći kompromise i ne uzmičući ni pred čim, tako je i živela- uspravno, osobeno, i do kraja dosledno.
Foto: Arhiva
Naša Slavka, napustila nas je u ponedeljak 23. decembra, bez upozorenja, posle kraće i teške bolesti. Rodila se u Nišu, 1947. godine, odakle se porodicom preselila u Beograd, gde je studirala engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu. U redakciju „Novosti“ došla je 1973. godine i tu stekla veliku zanatsku potkovanost – od beogradske rubrike i odlaska u dopisništvo, ali i na studijsko usavršavanje u Švedsku, preko skupštinskih izveštavanja, do rubrike za kulturu, gde je ostavila najduži i najdublji trag, decenijama ispisujući hroniku pozorišnih zbivanja.
Ali, njena radoznalost i nesmiren duh se nisu zaustavljali samo na temama iz teatra, jer je umela da svojim oštim perom zadre i u fenomene koji su se dešavali u drugim oblastima kulture. Njeni komentari su bili britki, a reportaže (nekoliko godina provela je i u toj rubrici), izvanredni, govoto udžbenički primeri oštroumnih zapažanja i dubokih uvida.
- Slavica Vučković bila je istinski pozorišni znalac - ističe na vest o smrti naše koleginiice pozorišna rediteljka Tatjana Mandić Rigonat. - Širokog obrazovanja, istančanog ukusa, bila je sagovornik koji nadahnjuje, inspiriše. Kritična, pravdoljubiva, buntovna, nije se mirila sa nadolzećim neznanjem, prostaklukom u svim sferama društva. Nikada pomodna, uvek svoja, draga naša Slavka, prodornog boemskog osmeha. Njeni tekstovi o pozorištu pouzdan su otisak za buduća čitanja prošlosti našeg pozorišta.
Prema mišljenju Ivana Medenice, profesora FDU i pozorišnog kritičara Slavica Vučković je decenijama, veoma kompetentno i predano pratila svoj sektor -oblast pozorišne umetnosti:
- Pored stručnosti, Slavicu je krasila i izuzetna građanska odgovornost i moralnost, te je jako teško podnela raspad bivše Jugoslavije i njenog kulturnog prostora. U tekstovima u listu „Republika” kritički je pratila i analizirala te pojave, te se trudila da pruži maksimalni mogući doprinos ponovnom uspostavljanju veza u oblasti pozorišta i kulture na teritoriji bivše zemlje, jednom kada je, po završetku rartova, taj proces počeo da se dešava- zaključuje Madenica.
I posle odlaska u penziju 2007. godine, nastavila je da objavljuje pozorišne prikaze i kritike. Slavica je iza sebe ostavila sestru, kostimografa Ivanku Krstović,zeta, glumca Mikija Krstovića, setričinu Katarinu i sestrića Ivana. Ispraćaj na kremaciju zakazan je u petak, 27. decembra, u 13.30 časova, na beogradskom Novom groblju.