MATIJA JE NJEGOŠ NAŠEG DOBA: U Matici srpskoj predstavljena odabrana dela velikana srpskog pesništva (FOTO)
ĆERAĆEMO se još, Kad budem mlađi, Reče mi jedan čoek, Vera Pavladoljska...
Foto : Branislav Lučić
U jednoj rečenici naslovi četiri knjige od ukupno petnaest koje su saizdavačkim snagama Matica srpska i Arhiv Vojvodine sabrali u Odabrana dela akademika Matije Bećkovića.Predstavljena su u utorak veče u Matičinoj Svečanoj sali u Novom Sadu.
Kao i uvek u sličnim prilikama, Matija je malo besedio, ali je zato na zadovoljstvo publike, izražajnošću neponovljivom i samo njemu svojstvenom, pročitao niz svojih pesama.
- Ovo je četvrti put da izlaze moja izabrana dela – rekao je Bećković za „Novosti“,a onda nabrojao redoled. - Prvo u šest knjiga u izdanju SKZ,pa onda u devet kod istog izdavača,potom kod štampara Makarija u dvanest i sada u izdanju Matice srpske i Arhiva Vojvodine u petnaest knjiga.Ovaj četvrti put poklopio se sa mojih 85 godina života.
U četvrtu nisku odabranih, uvrštena je prvenstveno poezija, pojedini zapiski kao i dramska poema „Če, tragedija koja traje.“ Napisao ju je Matija sa Dušanom Radovićem,a objavila Matica 1969.godine.
U pozdravnoj reči,predsednik Matice srpske prof.dr Dragan Stanić,između ostalog je kazao da je Matija Bećković - Njegoš našeg vremena, te da on nije pisao po Njegoševom obrascu,nego je,“prosto nastavio da piše kako bi Njegoš pisao krajem 20.i početkom 21.veka“.
- Ako postoji Njegoševski projekat u srpskom pesništvu,onda je to Bećković.Svojim spojem čudesnih lirskih titraja,te epsko-lirskih formi u kojima opisuje život čitavog naroda,on je učinio da u ovomvremenu ne budu izgubljene vrednosti tradicionalne srpske kulture.Nije se,pritom,plašio modernog doba i elektronskih modela komunikacije.- rekao je Stanić.
Po viđenju Selimira Radulović,upravnika Biblioteke Matice srpske, puna mera Bećkovićeve pesničke i duhovne misije iznedruje iz stava Borislava Mihajlovića-Mihiza:“ Kad je zaguslao starac Milija, kad je kliknuo Njegoš, kad se zamomčio Branko, kad je zaumio Laza, kad je zabugarila Desanka, kad se osmehnuo Matija, naš narod je odmah znao da je to neko njegovo ime rekao važnu i trajnu reč“.
Danas se ne bi smejao Aralici
NEKAD se smatralo da se knjige pišu u mladosti,a sada se produžžio ne samo životni,nego i pesnički vek. -rekao je Bećković. - Sećam se slikara Stojana Aralice,imao je tada moje sadašnje godine,pa ga je jedan pisac pitao - da li on još uopšte slika.Aralica mi se žalio na tog čoveka,rekao je ljutito :“Ja slikam bolje nego ikad!“.Tada sam se smejao misleći kako starost vara.Sad bih ja ponovio to što je on rekao, ali ne znam da li bi mi s neko smejao kao što sam se ja smejao njemu pre pedeset godina.
- Pridružujući ime Bećkovića imenima starca Milije, Njegoša, Branka, Laze i Desanke, Mihiz je ukazao počast čoveku koji, svojom bespornom i besporočnom pesničkom službom, evo već šest desetleća, gotovo idealno zasenčuje blistavi profil srpske duhovnosti i kulture. Ako se za Njegoša može reći da je bio vesnik srpske sloge i jedinstva, onda je Bećković, više od bilo kojeg srpskog pesnika u minulom stoleću, simbol te sloge i jedinstva - kazao je Radulović.
Akademik Jovan Delić detaljno se osvrnuo na Bećkovićev životni i književni put,nabrajajući i obrazlažući sve njegove naslove, uključujući i prvu knjigu,ljubavnu poemu Vera Pavladoljska (1962).
- Sva Bećkovićeva ljubavna poezija je o Veri Pavladoljskoj, koja se svojim imenom-asonancom uvrstila među glavne junakinje srpske ljubavne poezije 20. vijeka. Vera Pavladoljska je i draga za kojom se čezne i pati, i mrtva draga, i astralna draga. Samo je Laza Kostić uzdigao svoju ljubav tako uspjelo od groba do astralnih prostora.- istakao je akademik Delić.
Direktor Arhiva Vojvodine dr Nebojša Kuzmanović istakao je veliko zadovoljstvo jer je njegova ustanova sa Maticom srpskom, a uz podršku države Srbije i Pokrajinske vlade, posle sabranih i izabranih dela naših velikana iz sveta istorije i istoriografije,objavila i dela velikog pesnika Bećkovića.