POZORIŠNA KRITIKA: Krčag je opet ceo

Tekst Hajnriha fon Klajsta napisan je u devetnaestom veku, ali je, u adaptaciji i režiji Tatjane Mandić Rigonat, savremen. Fon Klajstov ironični pogled na život u ovoj "veseloj igri" (pisao anegdote, ubio se, sa prijateljicom, u 34. godini) rediteljka je unapredila još jednim stepenom, oblikujući "Razbijeni krčag" kao satiru, ubojitu i bolnu. Na samom kraju predstave, koja se događa u derutnoj sudnici - gde seoski sudija Adam (Aleksandar Stojković) ni periku ne može da nađe, prisiljen dolaskom Valtera, sudskog savetnika (Ljubiša Savanović) da sudi - Greta, sluškinja, koju je rediteljka dodala Klajstovom originalu, paničnim krikom pita, gde je pravda?! Publika se grohotom smeje, a sudija Adam, iako prokazan i raščinjen, sa galerije se, kao diktator, okupan medijskim svetlom, savremeno odeven, podsmeva tom kriku... Koliko je Fon Klajst uneo komedije u sramotnu sudsku forenziku, kojom postaje jasno da je sam sudija Adam seksualni prestupnik nad mladom Evom (Tara Jovanić), toliko je ona, na tom talasu, i preživela vekove i stigla, posle mnogo igranja svuda, u Banjaluku, gde je zadobila koronu večnog trajanja, vampirskog bala, lažne pravde i istrage koja nema ishod u osudi, nego ostaje metafora nadvladavanja lične koristi nad očiglednom istinom. Greta je u naše doba unela novi impuls, protest potlačenih, nevidljivih i ućutkanih, nepoznat ranijim interpretacijama ovog savršeno komponovanog, subverzivnog podsmeha opštoj sudskoj korupciji. Ideja pravde, u tumačenju "Razbijenog krčaga" Tatjane Mandić Rigonat je postala samonikli entitet, koji ima sposobnost da varira od zločina do pravednosti, podložan ličnom tumačenju onog koji je na vlasti. To je očigledno u igri sudskog sevetnika Valtera, koji u odličnoj dramskoj transverzali Ljubiše Savanovića, okreće točak pravde ka grotesknom principu perpetuum mobile, što će društvo kroz vekove potvrđivati i, počesto, prećutkivati. Savanović izvrsno simbolizuje smrtonosnu vladavinu medija danas, izvrćući istinu po svom nahođenju, svestan nepostojanja kazne. Pisar Liht (Boris Šavija) će u trenutku preskočiti svoju savest, postavljen na mesto sudije Adama... Stojković, Savanović i Šavija, trolist je glumaca koji su delove "Razbijenog krčaga" (koji je Eva ispustila, braneći se) sastavili u besprekorni instrument za tačno prepoznavanje lažnog morala političke moći i bespomoćnosti žrtve, koja za argument ima samo golu istinu. Slađana Zrnić (gđa Brigita) i Milka Brđanin (gđa Marta Rul), kao i Vladimir Đorđević (Fajt Timpel) su, svojim moćnim iskustvom, u pravoj meri podržali ko(s)mičku farsičnost istine kao takve.

Mlade snage (Tara Jovanić, Ana Vinčić i Ilija Ivanović), kojima su rediteljka i Narodno pozorište Republike Srpske dali retku šansu da svojom svežom energijom ožive likove koji nose samu suštinu Klajstovog krika, iskoristili su je impresivno, u potpunosti.
Intervencija Tatjane Mandić Rigonat je, adaptacijom prevoda (Boško Petrović), dodavanjem lika Grete, travestijom u vremenu, likovnošću scene Dragane Purković Macan, kostimom Ivane Ristić i muzičkom podrškom Elija Rigonata još jednom dokazala da su velika dela otvorena struktura za učitavanje savremene poruke, ali i da su značajni reditelji istovremeno i najbolji dramaturzi, koji svojim autorskim čitanjem klasike profetski ukazuju na neuralgične tačke užasa koji živimo, na koji, posle ovakvih predstava, mora da se reaguje.