MAJMUNI U NOVOJ ODISEJI: Izložba skulptura i slika Jelene Božović Đorđević i Stefana Stankovića Perića
KADA su prikazi majmuna u umetnosti u pitanju, najčešća asocijacija je serijal slika u kojima im je naš velikan Mića Popović, dao posebnu ulogu, ali i početne sekvence čuvenog filma Stenlija Kjubrika "Odiseja u svemiru 2001.", uz zvuke Riharada Štrausa, i njegove simfonijske poeme "Tako je govorio Zaratustra".
Kao arhetipski simbol lukavosti i pokvarenosti, ali i urbane kulture i subkulture, kao i opšte društvene dekadencije, majmuni su se upravo pojavili kao glavni motiv zajedničke postavke skulptura i slika Jelene Božović Đorđević i Stefana Stankovića Perića. Izložva koju su nazvali "Odiseja 2024", do srede 18. decembra, objedinila je tako, kroz lik majmuna, uvek aktuelna priča o egzistencijalizmu, strastima i bizarnostima globalnog društva.
Sam naziv izložbe, kako primećuje likovni kritičar Maja Živanović, upućuje na kritički glas umetnika prema društvenoj stvarnosti, interpretiran u prožimajuću seriju od 18 slika i osam skulptura. A lajt motiv majmuna je, kako kaže, svojevrsna metafora devijantnog društva koje "ništa ne vidi, ne čuje i ne govori".
- U artikulaciji Jelene Božović Đorđević gipsani patinirani majmuni dominiraju prostorom crnim, srebrnim i metalik kolorima, sa "igračkama" (najčešćim) u vidu pištolja i bokserskih rukavica, ali i zanimljivim poigravanjima sa simbolikom jajeta, kao i motivom kičastog balon-psa savremenika Kunsa- ističe Živanovićeva. - Jelenine ekspresivne skulpture intrigiraju posmatrača promišljenim vizuelnim i taktilnim senzacijama zanimljive hrapave teksture i različitih emocionalnih stanja, konkretizovanih izrazom lica ili pokreta portretisanih - od melanholije i inertnosti, do pakosti i cinizma. Na taj način pokazuju gramzivu prirodu primitivizma u iskonskom obliku. Neki od animalaca naglašenih šaka i stopala, su pogledom u direktnoj interakciji sa posmatračima, dok drugi žmure navodeći na razmišljanja o pasivnoj agresiji.
Deo sveta oko nas
MOĆ sugestije društvenih mreža kao dominantnog načina ovovremene socijalne interakcije, ogleda se u nekoliko Stefanovih radova, kompoziciono pročišćenih - primećuje Maja Živanović. - Recentnim, angažovanim likovnim delima Jelena i Stefan provociraju percepciju i bude žive asocijacije kod posmatrača prizorima koji nisu deo imaginacije umetnika, već deo sveta oko nas. Projekcijama naših potiskivanih strahova,ovo dvoje osvešćenih stvaralaca ne pristaju na laž, nasilje i sve ono čime smo okruženi u savremenom svetu, u kome je čak i umetnost relativizovana.
Dok je kompleksnost u jednostavnosti, za Živanovićevu, najbolji način da se definišu naizgled naivne i banalne sekvence sa akrilnih slika Stefana Stankovića Perića, u kojima "kolo vode" majmuni u delikatnoj korespodenciji, apostrofirane mimike, predstavljeni u grupama ili individualno:
- Redukovanim sredstvima i kontrastiranim monohromatskim paternima, u žanr scenama susreta uličnih grafita i komunikacija, akcentovane žute, plave, crvene i pink boje - vladaju zloba, dosada, potištenost ali i znatiželja etiketiranih. U drugom planu, u većini kompozicija prisutni su antipodi u vidu bombi i pištolja, ali i sunca, zvezda i prasića.