OBNOVLJEN NADEŽDIN I RASTKOV MUZEJ: U objekat je uloženo 119.740.000 dinara, a novac obezbeđen iz budžeta

Među prvim posetiocima obnovljene vile, na adresi Ljubomira Stojanovića 25, podignute između 1928. i 1935. godine, u utorak, 10. decembra, je bio ministar kulture Nikola Selaković.

- Kalendarska godina se bliži kraju, a Ministarstvo kulture krenulo je u obilazak objekata na kojima se radilo u ovoj i prethodnim godinama - rekao je Selaković. - Krećemo iz prestonice, iz Profesorske kolonije na Paliluli, iz Spomen-kuće Rastka i Nadežde Petrović, dva simbola srpske kulture, naroda i umetnosti. Ali, brat i sestra Petrović, bili su i dva protopipa požrtvovanosti ličnim primerom, čime god da su se bavili.

Ministar je podsetio da su radovi na sanaciji i adaptaciji ove kuće od 250 metara kvadratnih započeli krajem 2023. Prema njegovim rečima u objekat je uloženo 119.740.000 dinara, a novac je obezbeđen iz budžeta Republike Srbije, kroz finansijski plan Narodnog muzeja.

- Ova kuća je i sama spomenik kulture pod zaštitom države - naveo je ministar. - U njoj se od 1975. do 1986. nalazio Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića. Od tada, punih 37 godina, dok u njega nisu ušli izvođači, taj prostor je bio ruiniran. Ako je tako izgledala jedna ustanova kulture u sastavu Narodnog muzeja, u Beogradu, može samo da se zamisli u kakvom su nam stanju bile druge ustanove kulture, širom Srbije.

Veliki izazov za građevince je bila, kako je rekao, kapilarna vlaga. Kako bi mogla da se dobije upotrebna dozvola, posao još mora da završi sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova. Potom, otkrio je Selaković, muzej bi svečano mogao da bude otvoren, već pre početka februara:

- U međuvremenu, naši muzeolozi rade na staloj postavci, posvećenoj izdancima jedne divne porodice, koja je srpstvu dala mnogo - Nadeždu, ženu velikog srca, humanistu, koja je volela svoju otadžbinu i narod i bila vanvremenski slikar i Rastka, putopisca, kolekcionara, diplomatu. Ali, ovaj muzej biće i mnogo više, neka vrsta kulturne matice ovog dela Beogrda. Palilula će dobiti ovim potpuno novi sadržaj. Profesorska kolonija, kao zaštićena kulturno-istorijska celina zaslužuje da ima jednu ovakvu ustanovu.

Na prvom nivou zgrade, kako je to delimično otkrila Bojana Borić Brešković, biće dva odvojena prostora za stalnu postavku - za Nadeždu, odnosno za Rastka. Na spratu će jedna soba biti posvećena celoj porodici Petrović, a druga povremenim postavkama.

- Ovaj prostor će na najbolji način oplemeniti Profesorsku koloniju i taj stari deo grada koji je imao svoju istoriju, živeće dalje i kroz ovaj muzej - kazala je Bojana Borić Brešković. - Cilj nam je da to ne bude mrtav muzej, već da okuplja zajednicu, i ljudima iz okruženja da priliku da zajedno sa nama učestvuje u stvaranju programa. Pored stalne postavke i povremenih izložbi, biće organizovana predavanja, na kojima će razne ličnosti govoriti o životu i delu Nadežde i Rastka. Velika je njihova ostavina, pa će se zato postavke menjati i obnavljati. Na samom početku biće predstavljen Rastkov "Dan šesti", jedan od najupečatljivijih prikaza Prvog svetskog rata. Spajaćemo prošlost, sadašnjost i budućnost, kako bi Nadeždino i Rastkovo delo nastavilo da živi dalje.

Pored ove porodične kuće, najznačajniju celinu koju je Ljubica Luković zaveštala Narodnom muzeju čini 30 radova Nadežde Petrović. Tu je i vredna kolekcija slika iz zbirke Rastka Petrovića, sa delima domaćih i stranih umetnika (među kojima su i Pikaso, Modiljani, Kokto, Kisling, Ruo, Roden, Maks Ernst), kao i raznorodne umetničke, upotrebne i predmete kulta vanevroposkih kultura koje je Rastko prikupljao (njegova afrička i meksička zbirka). Dragocen segment legata je i epistolarna građa i rukopisi, Rastkovi crteži, i biblioteka, gramofonske ploče i putopisni filmovi. Tu su i lični predmeti, porodične fotografije i uspomene iz života ovih značajnih umetnika. Sve to čuva se u okviru postojećih zbirki Narodnog muzeja.