SLAVNI RUSKI PIJANISTA NA KOLARCU: Nikolaj Luganski - Radujem se svakom susretu sa Beogradskom filharmonijom
STARI znanac beogradske publike i stari prijatelj Beogradske filharmonije, vrsni ruski pijanista ovenčan titulom "princ klavira" - Nikolaj Luganski, ovog petka sa filharmoničarima na Kolarcu nastupa pod vođstvom svog čestog saradnika i sunarodnika, maestra Stanislava Kočanovskog.
N. Skenderija
Ovaj će gostujući dvojac sa našim muzičarima predstaviti po svemu neobičan program, i upriličiti svojevrsni "povratak otpisanih", dela koja su potvrdu i uspešna izvođenja doživela tek mnogo nakon premijere.
Opisivan od znalaca kao najrevolucionarniji i najspektakularniji izvođač, pijanista izuzetne dubine i svestranosti, Luganski sa Filharmonijom izvodi Klavirski koncert br. 1 Johanesa Bramsa. To veliko delo koje je kompozitor pisao skoro pet godina, imalo je niz neuspešnih premijera što je za tad mladog autora predstavljalo snažnu traumu. Tek posle više od dve decenije uspelo je da prevaziđe svoju lošu reputaciju, da bi danas postalo stalni deo koncertnih repertoara.
- Svirao sam od svoje 26-27. godine mnogo puta ovaj koncert, koji je po svemu neuobičajen za Bramsa, kompozitora koji apsolutno drži svoje emocije pod kontrolom, uvek - osim u ovom koncertu, koji doživljavam kao najekstravertnije Bramsovo delo. Osim toga, ovo je prava simfonija sa klavirom, za razliku od klavirskih koncerata koji se mogu svirati i u pratnji manjih sastava, ovde je orkestar jednako važan - kaže, za "Novosti", Luganski, koji je zbog toga još srećniji što će ovo posebno delo izvesti upravo u ovom sastavu, sa dirigentom sa kojim prijateljuje i deli scenu decenijama, i sa orkestrom koji je izuzetno usviran i odiše osobenom energijom.
- Baš kao što Kočanovski, iako moj sunarodnik i čovek slovenske krvi i duha, poseduje izuzetan muzički um i neverovatnu disciplinu (po definiciji ali i u praksi, primereniju i češću među severnoevropskim muzičarima), tako su me i beogradski filharmoničari, taj divni orkestar slovenske topline, oduševili svojom uvežbanošću - ne krije slavni gost, koji je orkestar čuo na probi jednog od najtežih simfonijskih dela, Bruknerove Simfonije u de-molu. I toj je, takozvanoj Nultoj simfoniji, koju je autor (zbog zluradih komentara izvesnog dirigenta) precrtao na popisu svojih dela, trebalo više od pola veka da bude objavljena, i po prvi put izvedena.
Najbolji iz Moskve u Beogradu
- MARTA 1995. održan je moj prvi resital na Kolarcu, u okviru ciklusa klase Dorenjski, tako da sam u vašu zemlju prvi put došao zajedno sa najboljim kolegama iz klase: Nersesjan, Štarkman, Macujev, Pisarevc - pamti Luganski početke saradnje sa Tasovcem, i dodaje: - Bilo je to divno okupljanje drugara sa moskovskog konzervatorijuma, sećam se da je i plakat za koncert izgledao sjajno, a kao i uvek u Beogradu uživali smo u mnoštvu predivne hrane, pića, neponovljivo toploj atmosferi...
Od poslednjih godina proteklog stoleća, Luganski niže lepe uspomene sa svojih nastupa i boravaka u Beogradu, a bilo ih je desetak, kako veli - od toga polovina resitala, i isto toliko nastupa sa Beogradskom filharmonijom, u koju je prvi put pozvan zahvaljujući svom bivšem kolegi i neprežaljenom direktoru direktoru Beogradske filharmonije, prerano preminulom Ivanu Tasovcu.
- Upoznao sam ga još u Moskvi, Ivan je bio deo generacije koja je prethodila mojoj na moskovskom Konzervatorijumu Čajkovski, takođe učenik Sergeja Dorenjskog - otkriva Luganski, sećajući se početaka velikog prijateljstva sa popularnim Tasom, sa kojim nastavlja da prijateljuje kroz zajedničko muziciranje sa orkestrom, kojem je Tasovac posvetio ogroman deo svoje karijere, životne energije, jedinstvenog dara i ljubavi.