GLUMAC KOJI JE OSTAVIO SCENU ZBOG LUTAKA: Odlazak Živomira Jokovića (1929-2024), jednog od pionira jugoslovenskog i srpskog lutkarstva

Vest o njegovoj smrti prošla je gotovo nezapaženo, kako to obično biva sa ljudima u dubokoj starosti. Ali, njegova posvećenost i neumorni, pregalački rad tokom dugog i plodnog života ostavili su doboke brazde u stvaralaštvu za najmlađe - posebno u lutkarstvu.

Živomir Joković rođen je 1929. u Strugarima kod Kragujevca i posle završene gimanazije upisao je Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju, na kojoj je diplomirao 1952. godine. Na početku karijere igrao je u Beogradskom dramskom i kragujevačkom pozorištu, da bi tokom angažmana u "Buhi" počeo sve više da se okreće tamošnjoj Sceni lutaka.

Tako je počela jedna nova, velika ljubav koja ga je odvela na specijalizaciju u Prag, gde je završio Akademiju za lutkarstvo i, odmah po povratku, stečeno znanje počeo da primenjuje kao reditelj na Sceni lutaka. S puno entuzijazma, angažovao se u spajanju ove "Buhine" scene (ugašene 1962) sa scenom Beogradskog marionetskog pozorišta, što će kasnije prerasti u Malo pozorište "Duško Radović". Joković je sa istinskim zanosom inicirao i odsek lutkarske režije na beogradskoj Akademiji (današnjem FDU), radio kao saradnik na katedri, koja se posle samo godinu dana postojanja ugasila...

Ipak, to ga nije pokolebalo da nastavi da razvija ovu vrstu teatra, pa je sa grupom istomišljenika i zaljubljenika stvorio svoje putujuće pozorište lutaka "Biberče", a 1972. osnovao je i putujuće pozorište lutaka "Pinokio" u Zemunu. Ubrzo je postalo profesionalno, a Joković se u njemu prvo angažovao kao reditelj, potom i upravnik.

Usledio je uspon ovog teatra, usavršavanje članova ansambla, uz priliku da sarađuju sa inostranim majstorima lutkarske režije. U međuvremenu, Joković je stvarao i u drugim srpskim pozorištima, Bugarskoj i Rusiji, prevodio i adaptirao komade za lutkarsko izvođenje, pokazujući ne samo rediteljske već i velike pedagoške sposobnosti. I tu nije kraj: jedan je od osnivača Festivala lutkarskih pozorišta Srbije,Jugoslovenskog bijenala lutkarstva u Bugojnu, Festivala za decu u Kotoru, Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici, Festivala "Zlatna iskra" u Kragujevcu...

- Nema sumnje, Joković je jedan od najzaslužnijih umetnika za razvoj lutkarstva u Srbiji. Mogao je da bude glumac u bilo kom dramskom pozorištu u Beogradu, ali se opredelio za lutkarsko pozorište - ističe teatrolog Radomir Putnik. - Otkrivanje mogućnosti lutke dovelo ga je do toga da joj se potpuno posvetio, kao jedan od pionira posle Drugog svetskog rata. Na početku je u "Pinokiju" bio sve: inicijator, osnivač, reditelj, autor lutaka i dramskih tekstova, upravnik. Počeo je da edukuje najmlađu publiku, prikazujući odgovarajuće komade za njihov uzrast, obilazi sa svojim kombijem razne dečje ustanove i bolnice...

Posebno je bio značajan, ističe Putnik, kao jedan od začetnika modernog promišljanja lutkarstva, po kojem nije samo lutka junak nego je svaki predmet mogao da postane lutka:

- I kutija za cipele, i bočica od spreja ili flašica vode. Sve je moglo da postane lutka u njegovoj mašti i da zaživi na sceni. Jedna od najboljih predstava koju je ikada napravio, kao kompletan autor, bila je "Smrt Majke Jugovića". Pamti se i njegova predstava "Škrti berberin", po tekstu Ace Popovića. Inače, bio je u stalnom kontaktu sa lutkarima iz Češke i Bugarske, u kojima su stvarali najznačajniji umetnici ove vrste u Evropi. Treba reći, jedan je od ljudi iz najužeg štaba za osnivanje Festivala monodrame i pantomime u Zemunu. Kao upravnik "Pinokija" preuzeo je na sebe domaćinske obaveze, dajući scenu za festivalske predstave. Dao je na početku nemerljiv doprinos i kao član komisije, kada je trebalo standardizovati umetnički nivo i estetske osnove festivala.

I kada je otišao u penziju, dodaje Putnik, Joković je nastavio do duboke starosti da prati rad "Pinokija" i Festivala monodrame i pantomime:

- Drag i čestit čovek, izuzetan umetnik. Pripadao je samom vrhu jugoslovenskog lutkarstva, u vreme kada se od Triglava do Đevđelije prostirala ona velika zemlja.