ZBIRKA PRIČA MILANA RUŽIĆA PREDSTAVLJENA U PREPUNOJ VELIKOJ SALI SKC: Priče su nas održale na površini
KADA je Milan Ružić sa svojim "Punim koferom priča" banuo na našu književnu scenu na velika vrata - tačnije, posredstvom najvećeg izdavača, "Lagune", tu su njegovu proznu zbirku odmah i primetili, i preporučili - najveći. Sinoć su o najnovijoj njegovoj knjizi, "Priče i ožiljci", u prepunoj velikoj sali SKC govorila ista ta, velika imena naše kulture: akademici Matija Bećković i Dušan Kovačević, te profesor Milo Lompar, uz urednicu Dubravku Dragović Šehović i glumca Nebojšu Milovanovića koji je nadahnuto iščitao nekoliko pripovesti.
I. Marinković
Trebalo je da se Milan Ružić rodi ili nešto ranije, ili nešto kasnije, a rodio se u najnezgodniji čas kada se dobre knjige pomešane sa hiljadama drugih ne vide - ali njegove se vide, pa gledamo kako on postaje veliki i u najteže vreme, i to knjigama, a ne pojavljivanjem na najgledanijim televizijama, zapisao je onomad o Ružiću Bećković, koji je sinoć primetio da je sala dupke puna čitalaca svih generacija "velika i važna kulturna činjenica, za ponos".
- Niko nikada ne bi pogodio šta je toliko publike, ljudi različitih generacija okupilo ovde - jedna knjiga. Trebalo je da se pojavi jedan mladi pisac iz Lučana, sa jednom raskošnom knjigom, da bismo se našli u ovoj situaciji, radosnoj za našu kulturu i jezik. A jezik, srećom, više brine o nama no mi o njemu, i jezik rađa pesnike, a takav je Milan Ružić koji - danas kada jedva da ima književne kritike, kada stariji pisci jedva da govore o mlađima - biva uočen od čitalaca, onih koji ne napuštaju knjigu - istakao je Matija, govoreći o Ružićevom literarnom "inventaru ožiljaka i uboja, kakve svi pretrpimo i koji žele da budu obelodanjeni i ispričani.
Da su poezija i proza izjednačene a sve forme međusobno prepletene, naglasila su obojica akademika, a Duško je Kovačević primetio da se sve, pa i Matijine pesme, može svesti na priču.
- Milanove su priče sušta esencija, sadrže potencijal za širu, dublju, dužu formu. Posle dužeg vremena pojavio se pisac kratke proze, dugo skrajnutih priča, a dobra priča je suština dobre predstave, filma, svega... - rekao je Kovačević, rad da pruži podršku darovitom mladom kolegi, zauvek pamteći "vetar u leđa" koji je za njega predstavljao veliki autoritet onog doba, Mihiz.
O Ružićevoj priči koja - iako kao kratka forma čak i ne sadrži zbivanja, već ima samo situacije - uspeva da precizno razotkrije i sažme osobenosti naše epohe, nemoćne da nadiđe sopstveni horizont, govorio je sinoć i Lompar, profesor NA čija je predavanja o Njegošu i kulturnoj istoriji budući pisac Ružić tokom studija bežao, beležeći minuse na svojim predavanjima.
Ponosi se i raduje mladi pisac zbog tolike podrške upravo onih velikana koji su ga formirali, kao pripadnika generacije "vaspitane za neko pređašnje, minulo vreme, neopremljene za društvo u kome živimo".
- Ipak, ne žalim zbog toga, naprotiv, mislim da je pravi put vaspitavati decu upravo onako kako su vaspitali nas - naglasio je Ružić, koji smatra da je njegova obaveza da deluje korektivno na kulturu kojoj pripada, a da su nam "pričle neophodne - da bi nas održale na površini".
Jezik nam je sve
NAMA je jezik sve što imamo, mi drugo sredstvo da se izrazimo nemamo - rekao je Ružić, diplomirani filolog i aktivni kolumnista, koga opisuju i kao "mladog pisca koji kao da piše rukom starog čoveka", i koji vidno brine o svom jeziku.