SUDBINA BEZ FILTERA: Predstavljen roman "Smej se ako imaš zube" Zite Rucke
ROMAN koji čitaoca ne ostavlja ravnodušnim, "Smej se ako imaš zube" Zite Rucke (1964), ovenčan je najvećom književnom nagradom u Poljskoj "Nike". Kod nas ga je objavio "Službeni glasnik", u odličnom prevodu Milice Markić.
To je priča o životu, smrti, o onima koji odlaze i onima koji ih ispraćaju, o položaju žene, samoći i starosti, data britkim jezikom, sa dozom humora i sarkazma, istakla je na promociji urednica Tatjana Čomić, i dodala:
- Roman je dat glasom Vere, udovice i frizerke za muškarce, koja, očekujući mrtvozornika koji će sahraniti njenog muža Džokeja, kazuje o prohujalim godinama. Ceo svoj život ona "izruči" pred čitaoca bez zazora i cenzure. Osim muža, izgubila je i posao i lokal od kog je živela, jer ne ispunjava standarde novog doba i nove elite. Vera govori neulepšanim jezikom, lišenim epiteta i ukrasa, ne uklapa se u sredinu i nije je briga šta ljudi o njoj govore. Ona otima ljubav i osvaja slobodu tako da može sve da kaže.
Tatjana Čomić je još dodala da je bilo veoma zahtevno prevesti roman Rucke, i daje prevodilac Milica Markić "hodala po ivici noža", da postigla jezik romana ostane sirov, ali ne i vulgaran.
Milica Markić je, pak, ukazala na izuzetan stil kojim je roman napisan:
- Ima i onih koji joj zameraju zbog tog sirovog jezika, ali Rucka svesno piše bez doterivanja i ulepšavanja. Koristi se sličnim poigravanjem poznatim frazama i idiomima kao Vitold Gombrovič. Počela je kao pesnikinja, dugo je na književnoj sceni i dugo je čekala da bude primećena. Ima najava da će roman biti ekranizovan.
Takođe je kazala kako autorka određene predmete (poput cipela) prenosi iz romana u roman, baš kao što prenosi i likove, pa poljski kritičari ističu kako su njena dela zajednička kuća u kojoj žive "svi ti likovi pofajtani traumama".
MAKAZAMA KROTI ŽIVOT
U pitanju je drugačiji autor i poseban roman, rekla je književna influenserka i advokatica Jelena Stojić:
- Glavnu junakinju suštinski određuje njena profesija, ona makazicama kroti i krati, pripitomljava život, jer bi je u suprotnom on progutao. Njeno pisanje bez filtera razlikuje se od današnjeg sveta koji je filterisan najsvetlijim bojama. Iz jezika izbija sva poganost života, ali i tuga i duhovitost.
Nesvakidašnji leksički napor autorke zapazio je i kritičar Uroš Đurković, koji je dodao da u knjizi ima i opscene leksike i ekstremnih situacija, neverovatan broj idioma, neobičnih reči i arhaizama.
- Neke stranice mogu da vas zbune, neke da zasmeju, ali vas priča tera da je čitate do kraja. Na neobičan način autorka je uparila eros i tanatos, lirsku imaginaciju i horor. Ova knjiga je vrhunska provokacija, čitalac se stalno sa njom bori i na kraju ostaje obogaćen. Ako ste niste naljutili i izvikali, niste se zapravo sa njom susreli.