STOTINU OTOVIH LICA: Izložba "Morao sam biti prisutan" o našem slikaru, avijatičaru, predavaču, književniku, novinaru, ratnom reporteru...
VRSNI erudita, neumorni istraživač i putnik, slikar, avijatičar, predavač, književnik, novinar, ratni reporter, urednik i izdavač, aktivan član Komunističke partije Jugoslavije i Komunističke partije Nemačke, likovni kritičar, likovni teoretičar, pisac o umetnosti, umetnički direktor, osnivač i član organizacionih odbora brojnih institucija, član žirija mnogih prestižnih domaćih i svetskih manifestacija - sve je to bio Oto Bihalji-Merin.
Foto Milinko Stevanović Arhiva salona Oto Mihalji Merin
U čast 120 godina od njegovog rođenja, u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, 22. novembra u 18 časova, biće otvorena izložba "Oto Bihalji-Merin: Morao sam biti prisutan".
Autori postavke, ostvarene kroz partnerstvo Muzeja savremene umetnosti i Muzeja naivne i marginalne umetnosti su kustosi Senka Latinović (MNMU) i Miroslav Karić (MSU). Oni podsećaju da su do sada u Beogradu održane dve izložbe o njegovom bogatom životu i profesionalnoj biografiji: u Salonu MSU (1976) i Kući legata (2018). Ali, mnogo toga još nije rečeno, jer, lični arhiv Ota i Lize Bihalji-Merin obuhvata period gotovo čitavog 20. veka. Istraživanje te obimne i raznovrsne građe, kao i velikog broja spoljnih arhiva, biblioteka, instituta, uz razgovore sa brojnim pojedincima, bili su uzbudljiv, inspirativan, delikatan i zahtevan zadatak za niz istraživača i saradnika, uključenih u rad na ovoj postavci. Foto Arhiva salona Oto Mihalji Merin
- Morao sam biti prisutan je sintagma koja se često sreće u Bihalji-Merinovim memoarskim zapisima, a kojom je, pre svega, želeo da objasni suštinu svog pogleda na svet i naglasi potrebu za preuzimanjem inicijative i aktivnim učešćem u društvenim zbivanjima kojima je svedočio tokom turbulentnih decenija 20. veka - ističu autori postavke. - U sličnom viđenju i profesor Jerko Denegri koristi izraz "delatna prisutnost" kada opisuje životni kredo i mnogostruku ličnost Ota Bihalji-Merina, njegovu burnu egzistenciju i kontinuiranu prezentnost u zbivanjima i direktnim susretima i razmenama sa velikim imenima iz sveta politike, kulture i umetnosti toga vremena poput Bertolta Brehta, Ane Zegers, Vasilija Kandinskog, Pola Klea, Tomasa Mana, Žan-Pola Sartra i drugih.
Široka interesovanja
NA aktuelnoj izložbi životni put ove jedinstvene ličnsti predstavljen je od Zemuna, preko Berlina, Pariza, Ciriha, Madrida, do Beograda, prateći hronologiju događaja, ali i lična iskustva iz polja umetnosti, politiki i društva. Tako je na postavci bogata korespondencija, knjige, tekstovi, intervjui, televizijske emisije, umetničke intervencije. Predstavljena su njegova razmišljanja o naivnoj umetnosti, vanevropskim civilizacijama, vezama umetnosti i nauke. Publika će imati priliku da otkrije Bihalji-Merina i u ulozi inspiratora i mentora brojnim mladim likovnim umetnicima i piscima.
Izložba je koncipirana u dva dela: U Galeriji legatu Zorić-Čolakovića, do 17. februara, biće predstavljeno novo čitanje arhivske građe, a na proleće će, u Muzeju savremene umetnosti, prema koncepciji dr Ivane Bašičević Antić, direktorke MNMU, biti prikazana dela ovog umetnika.