SLIKAO JEDREĆI NA SNOVIMA, ODJEDRIO U VEČNOST: Herceg Novi sutra ispraća velikog umetnika Voja Stanića
NA groblju uz Manastir Savina sutra će biti sahranjen Vojo Stanić (1924-2024), slikar, vajar, akademik koji je premda rođen u Podgorici a odrastao u Nikšiću, za grad u kome je živeo i koji je do kraja i svim srcem voleo, odabrao Herceg Novi.
Foto: privatna arhiva
Danas su porodici Stanić i Vojovom sinu Tomi upućeni brojni telegrami saučešća. Među prvima se oglasila ministarka kulture Crne Gore Tamara Vujović . Istakla je između ostalog da je Vojo „kao retko ko, Crnu Goru i njen Mediteran, oslobodio epskih i realističkih klišea, stvarajući svetove u kojima su se preplitali fantastično i stvarno, groteskno i seriozno, humor i melanholija.“
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović, na društvenoj mreži H uz izraze najdubljeg saučešća dodao je uverenje da je delo Voja Stanića „trajna vrednost naše države“ i ostaje kao trajna spona „između crnogorske i evropske kulture“. Milatović je takođe ocenio da Stanić pripada „plejadi umetničkih gorostasa zbog kojih je Crna Gora, zemlja slikara, zadivila svet.“
Predsednik hercegnovske Opštine Stevan Katić poručio je:
- Za svakog Novljanina bila je čast i zadovoljstvo što smo, tokom proteklih sedam decenija, imali priliku da na Škveru sretnemo meštra Stanića, dok uživa u svojoj luli i čaši vina. Zahvaljujući Voju Staniću, jedan prozor u našem gradu bio je mesto za rađanje neponovljivog, vanvremenskog sveta. Njegovo stvaralaštvo, inspirisano ambijentom koji je voleo i poštovao, obeležilo je likovnu scenu naše zemlje, upisalo Herceg Novi i Crnu Goru na evropsku i svetsku kulturnu scenu, a posebno je odjeknulo u srcima svih nas koji živimo u gradu koji je izabrao za svoj dom,.
Porodični prijatelj Antonije Pušić, popularni Rambo Amadeus, priznaje da mu je Stanić obeležio odrastanje i detinjstvo.
- Igrao sam se kao petogodišnji dečak u tvom ateljeu, otac me je poveo na prvo jedrenje sa tobom, na tvojoj “braceri“ plakao sam od straha kad se jedrilica nagnula. Nekako mi se tada nakosio čitav svet, čitav horizont, a uz tvoj zagonenti, umirujući osmeh mi se nepovratno naherio, i skliznuo iz sveta realnosti u svet mašte...
Vojo je zaista voleo da jedri, i bio je vešt jedriličar. Govorio je da i slika jedreći po snovima. Tim plovidbama ulepšavao je našu stvarnosti. Sada je odjedrio u svet koji je za života smeštao na platna, bolji i lepši, svakako.
Mirna plovidba u večnost tvojoj velikoj duši, maestro.