IMAMO DRVO ZNANJA, NEDOSTAJE NAM DRVO MUDROSTI: DŽernail S. Anand, indijski pisac, filozof i predsednik Međunarodne akademije etike

Istorija čovečanstva natopljena je krvlju i ratovima. Književnost je nešto sasvim suprotno, ali svet nije zainteresovan za nju već za trgovinu, nadmoć, nove tehnologije...- kaže, za "Novosti", dr Džernail S. Anand (69), pisac, filozof i predsednik Međunarodne akademije etike, koji je krajem prošle nedelje u Matici srpskoj u Novom Sadu priredio predavanje "Dijalektika duhovnosti i etički imperativ".

* U Novi Sad dolazite iz Italije gde vam je uručena nagrada sa imenom Lucija Eneja Seneke, filozofa iz IV veka pre nove ere,ali primećeno je da s posebnom radošću ističete "Povelju Morave" Udruženja književnika Srbije. U čemu je njena magija?

- Prvi put sam u Srbiji. Trebalo je prošle godine da dođem da primim "Povelju Morave", spremao sam se na put, ali moja supruga se razbolela i morala je u bolnicu, pa sam odustao.Nagradu je primio ambasador Indije umesto mene. Veoma je ljubazno od srpskog udruženja pisaca što su mi je dodelili. Prvi moj utisak je da su Srbi poput Indusa, narod topao, gostoljubiv i srdačan. Do pre mesec dana dr Maja Herman Sekulić, pesnikinja i potpredsednica Međunarodne akademije etike, bila je jedina moja veza sa Srbijom a onda sam na skupu na Univerzitetu u Puneu, upoznao i Matičinog predsednika prof. dr Dragana Stanića i prvi put čuo za Letopis, književni časopis koji u kontinuitetu jedini u Evropi izlazi dva veka. To je fascinantno. Preserećan sam što će moje predavanje koje sam priredio u Matici biti objavljeno u Letopisu.

* Naglasili ste u tom predavanju da današnji svet ne uočava razliku između duhovnosti i religioznosti. U čemu se sastoje te razlike?
- Religija je povezana sa nekim formalnim stvarima - kako ćemo se ponašati, šta ćemo obući i slično, a duhovnost je ono o čemu razmišljamo. Duhovnost podrazumeva duh, unutrašnji život. Duh znači da pripadamo univerzumu. Sa te tačke gledišta svi smo mi braća. Moje stanovište je malo drugačije. Sve je kreirala viša instanca. Svi smo povezani, pripadamo jedni drugima ali pripadamo i prirodi i povezani smo i sa njom. Postoje demoni, ratovi, kao sada, ali moja poruka je da smo deo prirode, treba da poštujemo životinje, biljke, vodu, vetrove... Oni rade svoj posao sa nekom vrstom dostojanstva a, mi, ljudi, trebalo bi da smo pametniji.

* Na koje način duhovnost ujedinjuje ceo univerzum?
- Verujem da je proučavanje duha ono što je u osnovi svakog predmeta stvorenog u univerzumu. Provlači se kroz svaki predmet i svako biće, živo ili neživo. Sve ima pečat stvoritelja. Stvari koje izgledaju drugačije razlikuju se samo po telima i oblicima. U suštini, isti život, ista struja, isti duh prožima svako biće. Duh je besmrtan. Smrt dolazi po oblike koje kontroliše vreme. Sve što je rođeno na ovoj zemlji zarobljeno je u vremenu. Ima određeni život. Rađa se i onda nestaje. Smrt se odnosi samo na oblike. Duhovnost je nauka o besmrtnosti.

* Publici Matice srpske zanimljiva je i vaša teza da su bogovi svakom biću dodelili određenu suštinsku inteligenciju, ali da ako pokušamo da prikupimo višak znanja, to postaje kontraproduktivno?
- Kao što vidimo, naša civilizacija je na vrhuncu ljudskog znanja. Tehnologija je pomogla čoveku na hiljadu načina da živi udobno. Ali, uprkos svemu, sreća izmiče čovečanstvu. To je zato što su ljudi stekli više znanja nego što je za njih dobro. Naša civilizacija je izgrađena na znanju. Sotona je bio posebno zainteresovan za znanje. Zato je naveo Adama i Evu da prekrše božansku zapovest i da pojedu zabranjeni plod, jabuku. Znanje je uništilo nevinost koja je suštinski atribut ljudskog stvaranja. Ljudi su koristili znanje da unište prirodu. Znanje je dovelo do imperije u kojoj su mir, sreća i radost otišli na dugi odmor.

* Do kada će biti na "odmoru"?
- Sve dok ne prevlada mudrost. Postoji drvo znanja, ali ne i drvo mudrosti. Duhovnost treba da upali tu mudrost.

* Kakvo je trenutno stanje u indijskoj književnosti?
- Velike kompanije imaju svoje fondacije i žive isključivo u sadašnjem vremenu. Akademija za kulturu krovna je institucija mnogih kulturnih ustanova. Vrlo je stara, bavi se književnošću kao centralnom temom. Ali, ne može da se nađe kod nas nijedan književni časopis koji traje toliko kao vaš Letopis. U Indiji najpoznatiji pisci pišu popularne knjige i od toga zarade novac, a postoje i oni, poput Suzane Arundati Roj, koja je i borac za ljudska prava. Takvi književnici pišu u želji da novim generacijama ostave u nasleđe nešto vredno i trajno.

* Od 170 knjiga koje ste napisali o engleskoj poeziji, uključujući i dela iz beletristike, publicistike i filozofije, ipak, najveći broj vaših naslova je na engleskom jeziku?
- U Indiji se veoma mnogo izučava engleska poezija, naročito Šekspir, Šeli, Eliot... Kompletno obrazovanje, inače, završio sam u Indiji. Impresionirao me je Šekspir, čitao sam najpre njegova dela i tako sam i engleski usavršavao. U mojoj zemlji postoji 45 zvaničnih jezika. Na mom maternjem pandžabiju napisao sam samo sedam knjiga, a sve ostale na engleskom. Pre skoro sto godina (1826) Rabindranat Tagora oduševljeno je dočekan u Beogradu. Niko od nas ne zna da li će se u narednom veku poezija pisati i čitati.