TRADICIJA JE TEMELJ KOJI POVEZUJE RUSE I SRBE: Intervju - Mihail Jefimovič Švidkoj, predstavnik predsednika Rusije za kulturnu saradnju

Čitaocima "Novosti", a i svima nama, poželeo bih da nas sledeća godina ne obmane, kaže Mihail Jefimovič Švidkoj, specijalni predstavnik za međunarodnu saradnju u oblasti kulture predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina.

Ovog dugogodišnjeg prijatelja srpske kulture, direktora festivala "Čehov", nekadašnjeg ruskog ministra kulture, u Beograd je ovoga puta dovelo obeležavanje jubileja Foruma slovenskih kultura, povodom koga je u Narodnoj biblioteci Srbije otvorena izložba "20 godina zajedno".

- Forum slovenskih kultura je po mnogo čemu romantično udruženje, čak i idealističko, jer je nastao da bi svetu predstavio zajedništvo slovenskih naroda, pojavu koja se razlikuje od anglosaksonskog, turskog, romano-germanskog i kineskog sveta - objašnjava sagovornik u ekskluzivnom razgovoru za "Novosti". - Ovo je veoma poseban svet u kome živi oko 300 miliona ljudi u 13 evropskih država. Njegova sabornost temelji se na jedinstvenosti jezika koji su ukorenjeni u crkvenoslovenskom, ali i na predhrišćanskoj tradiciji slovenskih naroda.

Kakva su postignuća ove institucije u poslednje dve decenije?

- Forum se bavi predstavljanjem onoga što nas spaja i čini jedinstvo ove slovenske simfonije. Veliki slovački slikar Alfons Muha govorio je o panslavizmu, a ta ideja, iako iluzorna, pleni i danas. Za poslednjih dvadeset godina Forum je pokrenuo veoma važan projekat "100 slovenskih romana", predstavljen na sajmovima knjiga u Frankfurtu, Moskvi, Beogradu, ali i u raznim drugim zemljama. Očuvanje slovenske kulturne baštine je veoma delikatna, komplikovana i teška tema i veoma važna za Forum. Uspostavljena je međumuzejska saradnja i ustanovljena Nagrada "Živa", čija dodela bi iduće godine trebalo da bude organizovana u Republici Srpskoj. U planu je i osnivanje festivala slovenskog dokumentarnog filma. Stvaralačka i naučna inteligencija slovenskih zemalja teži ovoj saradnji i nastoji da otvori najbolje i najlepše strane duše svakog naroda. Moramo odati priznanje ministru kulture Nikoli Selakoviću, koji je učestvovao u otvaranju izložbe, da to odlično razume.

Iako dele slične jezike i kulturu, slovenske zemlje, ipak, nisu jedinstvene?

- Uvek su postojale osetljive stvari u odnosima među slovenskim zemljama. U 19. i 20. veku bilo je više sukoba između Srba i Bugara. Dovoljno je setiti se rata između Srba i Hrvata, koji je bio jako težak. Istorijski je bilo mnogo problema između Poljaka i Čeha, Rusa i Poljaka. Sada možemo da pričamo o Rusiji i Ukrajini, što je u nekoj meri veštačka priča, ali i naša tragična realnost. Bio sam u Kijevu u januaru 2014. i lično se uverio šta je Zapad napravio da bi stvorio situaciju koja je dovela do sukoba. Mnogo je konflikata i problema među slovenskim narodima i zbog toga delatnost Foruma slovenskih kultura ima tu važnost i težinu, jer mu je glavni zadatak da podrži i prikaže ono što nas ujedinjuje, bez obzira na sukobe.

Kakav je trenutno značaj članstva u Forumu za rusku kulturu, koja je pod sankcijama Zapada?

- Rusija je jedan od osnivača Foruma i od početka je bila u njegovom rukovodstvu. Posle 2022. doneli smo odluku da rukovodstvo Foruma može samostalno da odlučuje o projektima koji u današnjem trenutku moraju da ujedine članice. Naš stav je veoma jednostavan, da Forum očuvamo bez obzira na sve, pa tako učestvujemo u svemu gde naše učešće ne dovodi do nelagodnosti. Forum i dalje ima projekte vezane za Rusiju, pa je tako u Sloveniji održan skup posvećen 225 godina od rođenja Puškina. Takođe, u pojedinačnim projektima učestvuju eksperti iz Rusije. Za nas je najbitnije da očuvamo Forum kao instituciju i nadam se da ćemo uskoro moći da nastavimo da radimo punom parom.

Koliko su se besmislenim pokazale sankcije u kulturi?

- Sankcije nisu bile efikasne. Posle 2022. države Evropske unije, SAD i Kanada, odnosno njihova ministarstva kulture, uvele su potpunu zabranu na saradnju sa ruskim institucijama, ali u ličnom svojstvu, ruski umetnici i eksperti i dalje učestvuju u mnogim međunarodnim projektima. Već u decembru iste godine, Milanska skala otvorila je sezonu "Borisom Godunovim", u kome je glavnu ulogu pevao naš čuveni operski pevač Ildar Abdrzakov. Ako pogledate plakate Bečke opere, ili Metropolitena, na njima ćete zapaziti mnogo ruskih prezimena, i to ne onih koji žive u inostranstvu, već Rusa iz Rusije. S druge strane, na 9. Kulturnom forumu u Sankt Peterburgu učestvovalo je oko 70 država, a ove godine, na desetom, taj broj se povećao na 80. Sankcije su, ipak, na snazi, ali ne utiču samo na stanje u ruskoj, već i u svetskoj kulturi. Za pojedine segmente ruske umetnosti, bile su i od koristi. U našim bioskopima, do 2022, čak 70 odsto repertoara činili su filmovi sa Zapada, uglavnom američki. Danas je to manje od deset procenata, dok veliku većinu čine ruska ostvarenja. Domaća produkcija je dosegla do 200 filmova godišnje. Još više se snimaju televizijske serije, čiji naručioci su mnogobrojne ruske onlajn platforme. Proizvedeno je oko 600 različitih serija. Razvoj ruske kinematografije je tako jedna od posledica uvođenja antiruskih sankcija. Slična situacija je i u popularnoj muzici.

Može li se govoriti da su sankcije, na taj način, dale novi zamah ruskoj umetnosti?

- Sve sankcije vode ka tome da se fokusirate na sopstvene probleme, odnosno okrenete svojim talentima. Ali, kako je više puta govorio predsednik Vladimir Putin, Rusija se nije zatvorila i želi da uspostavi saradnju sa svima koji hoće da sarađuju sa Rusijom.

Država ulaže ozbiljna sredstva u razvoj kulture. Postoji taj izraz: "Ako vas boli glava, znači da je imate". To može da se odnosi i na krizu u kulturi, činjenica da kriza postoji, znači da ima i kulture. Vreme za bavljenje umetnošću je veoma izazovno, zahtevno i komplikovano. U toku je specijalna vojna operacija, koja naravno ima uticaja na sve sfere našeg života.

U Narodnom muzeju Srbije dogodine će se nastaviti "Dani Ermitaža" izložbom o Petru Velikom. Kada bi mogli da očekujemo realizaciju dogovora o ogranku slavnog muzeja u Beogeradu?

- Za sada je izvesna izložba "Petar Veliki, Srbija i Balkan", a pitanje otvaranja ogranka je mnogo komplikovanije. Postoji jedan veoma interesantan projekat "Virtuelni Ermitaž", koji bi, takođe, mogao da se realizuje u Srbiji. Najbitnije je da su naši i srpski muzejski stručnjaci, kao i biblioteke, spremni za otvorene dijaloge. U toku su aktivni pregovori između Ruskog muzeja u Sankt Peterburgu, moskovske Tretjakovske galerije i Narodnog muzeja Srbije. Pored toga, postoji interesovanje da Galerija fresaka stupi u saradnju sa muzejom koji nosi naziv Andreja Rubljova, i da ovde budu izložene ikone koje se tamo čuvaju.

Da li su pokrenute i neke nove mogućnosti saradnje u razgovoru sa ministrom Selakovićem?

- Uskoro u Srbiju stiže ministar kulture Ruske Federacije Olga Ljubimova. Između dva minstarstva kulture već postoji nekoliko sporazuma o saradnji, kao i program. Sa ministrom Selakovićem, odnosno savetnikom za kulturu predsednika Srbije Dejanom Savićem pričali smo o gostovanju Kazanjskog simfonijskog orkestra, pod upravom maestra Slatkovskog, a uskoro će ponovo doći i pijanista Denis Macujev. Govorili smo i o učešću ruskih ansambala u obeležavanju 9. maja, Dana pobede, kao i naših teatara na pozorišnom festivalu u Nišu. Veoma smo zainteresovani da srpska umetnost i kultura budu više zastupljeni u Rusiji, gde su poznata imena Emira Kusturice, Miloša Bikovića.

Šta bi lično, kao dobar poznavalac naše kulture, preporučili ruskim gledaocima?

- Gotovo 40 godina u Rusiji nije gostovao vaš ansambl "Kolo". Imate i odličan Big bend RTS, o kome se sada malo zna kod nas. Bilo bi interesantno i predstaviti srpsku savremenu dramu. Nekada smo pomno pratili srpski, odnosno jugoslovenski teatar, znali tačno šta se dešava u Ateljeu 212, Narodnom pozorištu, sa projektima Ljubiše Ristića, a Miroslav Belović je redovno radio u teatru "Vahtangov". Uvek ste imali dobru poeziju i veoma ozbiljnu književnost, pa bi trebalo predstaviti i savremene pesnike i pisce.

Šta bi trebalo da bude temelj kulturne razmene Rusije i Srbije?

- Odnos prema tradicionalnim vrednostima, kojima su okrenuta oba naša naroda, trebalo bi da bude taj temelj. Beograd je uvek bio atraktivno mesto za Ruse, jer je, kao i Moskva, uz čuvanje tradicije, otkrivao nešto novo. Zato vidim veliki potencijal za mlade likovne umetnike, ali i savremene kompozitore da uspostave direktnu saradnju. Veliku ulogu će imati i programi u sferi umetničkog obrazovanja, posebno u muzičkoj umetnosti i baletu.

Konkretno, vodimo pregovore o uspostavljanju saradnje između beogradske baletske škole i ruskih baletskih akademija, kao i između Muzičke akademije "Gnesin" i beogradskog Fakulteta muzičke umetnosti.

Miroslavljevo jevanđelje

RUSKA Duma je 2020. ratifikovala sporazum sa Srbijom, o razmeni 166. lista Miroslavljevog jevanđelja za šest Rerihovih slika. Možemo li očekivati njegovu realizaciju i kada?

- Mi imamo pripremljenu pravnu bazu za tu razmenu, ali čeka se svečani trenutak, kada bi to moglo da se realizuje. I nadamo se da će se to uskoro dogoditi.