I KARIKATUROM PROTIV VEŠTAČKE INTELIGENCIJE: Na 57. konkursu "Pjer", u organizaciji "Novosti", zlatno odličje pripalo Nikoli Ojdaniću

Ovo je odluka jučerašnjeg žiriranja u prostorijama našeg lista, na kome su o najuspešnijim kartikaturama odlučivali Milorad Vučelić, glavni i odgovorni urednik "Novosti", prošlogodišnji pobednik, veteran u ovoj oblasti profesor Jugoslav Vlahović, istoričar umetnosti Žaklina Ratković, kustosk zbirke za grafiku i crtež Muzeja savremene umetnosti, slikarka Milica Živadinović i satiričar Bojan Ljubenović, urednik rubrike "Trn". Prema njihovoj odluci, "Srebrni Pjer" pripao je Nedeljku Uboviću za karikaturu "Bez reči", a "Bronzani Pjer" Goranu Ćeličaninu, za rad naslovljen "Kosovo je Srbija". Nagrada za najbolju portret-karikauturu "Ranko Guzina" otišla je u ruke Tihomira Čelanovića, koji je nacrtao glumačkog barda Pavla Vuisića.

Priznanje za najboljeg mladog karikaturistu, konkurs "Pjer" širi van granica Srbije, a prvi put ove godine pripalo je srednjoškolki iz Severne Makedonije Sofiji Sitnovskoj. Njoj je 16 godina, i živi u Makedonskoj Kamenici. Inače, upravo je u ovoj kategoriji ovogodšnje takmičenje donelo prijatno iznenađenje, jer su se na njega prijavila 64 autora, sa 84 karikature. Ukupan broj radova koji su učestvovali na 57. konkursu "Pjer" je 361. Od toga se u konkurenciji za glavne nagrade našlo 277 karikatura i 104 autora.

- Ovogodišnji konkurs doneo je mnoštvo tema i stilova - primećuje Jugoslav Vlahović. - Karkatura je veran odraz jednog vremena koje se menja i donosi neka nova razmišljanja, ali i nove tehnike kojima se stvaraju radovi. Mnogi su rađeni digitalno, ali su sve radili ljudi, nijedan veštačka inteligencija. Trebalo bi možda već sada staviti u pravilnik da takvi radovi nemaju pravo učešća na "Pjeru". Uostaliom, veštačka inteligencija je i isključena iz autorskih prava, što se odnosi i na karikaturu.
Prema mišljenju Vlahovića, u mnoštvu radova uvek je važno izdvojiti kvalitet, jer to promoviše karikaturu kao specifičnu umetničku disciplinu koja je izmešala likovne zahvate sa svakodnevicom koju autori komentarišu:

- Važnost i ovog konkursa je u tome da kroz te radove koji se izdvoje podstiče najširu javnost da obrate pažnju na karikaturu, a mlade i studente da se njome bave, da kritički promišljaju svet oko sebe. Na taj način je i vizija naše stvarnosti višestruko produbljena. To interesovanje mladih mi daje nadu da ne budem razočaran u sve što se dešava.

Kokurs je, smatra Žaklina Ratković, predstavio veliki broj izuzetnih radova, autora koji su angažovani i prate situaciju kod nas, a i globalno:

- Oni su svesni svih prepreka pred kojima je današnji čovek, kada su u pitanju ekonomija, politika, ekologija, zagađenje čovekove okoline, ali i drugi društveni problemi. Koliko sam uočila, ipak se, kao glavna tema, provlači komunikacija među ljudima, odnosno nemogućnost komunikacije i prevazilaženja problema. To je na različite načine saopšteno u radovima.

Za satiričara Bojana Ljubenovića, kada je u pitanju budućnost kartikature u Srbiji, koja često brine one koji je prate i vole, konkurs "Pjer" redovno donosi iznenađenje.
- I ove godine ima radova koji zavređuju pažnju svojim kvalitetom, i to hrabri i ukazuje da izvor inspiracije karikaturista nije presušio i da će ona preživeti - priča urednik "Trna". - Kao teme na ovom konursu, uz rat u Ukrajni koji se pojavljuje već drugu godinu, izdvajaju se one socijalne, kao siromaštvo i korupcija, ali i ekološke, bilo da su radovi za, ili protiv kopanja litijuma. Zahvaljujući ovom konkursu i "Novostima", autori se još trude da nacrtaju nešto vredno i prijave se na takmičenje.

Sada već dugu tradiciju biranja najbolje novinske karikature, davne 1967. započeli su legendarni urednik "Večernjih novosti" Slobodan Glumac i karikaturista Dragan Savić. Prvi pobednik bio je Slovenac Albin Rogelj za "Osmerac na jugoslovenski način", a potom su "Zlatnog Pjera" osvajali najznačajniji jugoslovenski i srpski karikaturisti.

Okrugli sto o budućnosti

Najvažnije je da karikatura preživljava, a ne znam koliko će još dugo opstati - kaže Ljubenović. - Voleo bih da se kod nas, možda baš u "Novostima", održi jedan okrugli sto o njenoj budućnosti. Ona jeste ugrožena, a moj lični, pesimistički stav je da za 10 godina više nećemo imati ozbiljnih karikaturista. Zato bi neke umne glave trebalo da smisle šta bi valjalo učiniti da karikatura preživi.

Odraz haosa u svetu

- Drago mi je što ova nagrada opstaje posle toliko godina - ističe Milica Živadinović. - Interesantno mi je kako karikaturisti danas razmišljaju, i kroz svoju prizmu na papir stvljaju ono što su videli i doživeli. I u ovim radovima primetan je opšti haos u svetu. On se reflektuje kao u ogledalu. Veoma su zanimljive i interesantno izvedene neke od tehnika kojima se služe. Da bi karikatura bila dobra, ona mora da bude uspešno tehnički, crtački izvedena, ali i da ima dobru ideju. Teško se ispunjavaju oba ova kriterijuma.