TRAGANJE ZA SVETOM SA OTVORENIM POGLEDOM: Zašto je važno što će Narodna biblioteka Srbije ubuduće čuvati legat Milana Mladenovića

Pesme kojima je posvetio kratak i kreativno prebogat život dobile su time još davno zasluženo mesto u našoj književnosti, a rokenrol drugačiji status, koji mu donosi novo vrednovanje, prema kome više neće biti nešto što nastaje i ostaje na umetničkoj, kulturnoj i društvenoj margini (mada ga je zbog mnogih složenih, i često retrogradnih procesa, sve manje u našoj stvarnosti, među savremenim stvaraocima, i u Srbiji, i u svetu).

Legat pesnika koji je ovekovečio "oči boje meda", dospeo je u našu najstariju kulturnu instituciju, prema rečima njenog direktora, književnika Vladimira Pištala, potpuno spontano, kroz inicijativu da se stručno pomogne zadužbini sa njegovim imenom u sređivanju zaostavštine, da bi potom građa bila ustupljena na brigu i čuvanje NBS:

- Narodna biblioteka Srbije prepoznala je delo velikog umetnika, kao ono koje s punim pravom može da nađe mesto u njoj. Iako se radi o delu koje predstavlja spoj različitih umetničkih jezika, u njemu značajnu ulogu igra upravo književni jezik, a najdragoceniji deo legata upravo čine rukopisi tekstova, tj. sveske i pojedinačni listovi, koji čine integralni deo sinkretičke umetnosti Milana Mladenovića, koja svojom beskompromisnom potragom za istinom, predstavlja protivtežu gotovo celom današnjem svetu.

Tako je u ovu svojevrsnu "rok kapsulu", poput onih koje se šalju u svemir, u susret nepoznatom životu, stalo sve što svedoči o nezaboravnih "par godina za nas", a pod krovom zdanja u Skerlićevoj ulici, ona je ravnopravno stala uz ostale legate velikana naše kulture i umetnosti - Crnjanskog, Rakića, Cuce Sokić... Autor te stalne postavke koju čine rukopisi, beležnice, fotografije, razglednice, kasete, kasetofon, prva Milanova gitara, citati iz pesama i intervjua, ali i niz drugih, njegovih ličnih predmeta je istoričarka umetnosti Dobrila Denegri.

- Njegova poezija je bila asocijativna, naizgled hermetična, ali ni za koga nedostupna jer je svaki stih bio odraz proživljenih emocija i stanja - smatra kustoskinja legata. - Milan je koristio reči da bi stvorio vizuelne predstave koje su odslikavale njegov i život generacija formiranih na urbanom duhu Beograda osamdesetih, novom talasu, alternativnoj kulturi, kao i na svesti o društvenoj krizi koja je eskalirala do tragedije devedesetih. Za Milana pisanje pesama je bio, kako je govorio - "misionarski posao".

Izložba je izbor iz bogatog materjala predatog na staranje NBS, a koji čini veliki broj pesama u rukopisu, lična biblioteka sa 200 publikacija, fotografska arhiva sa 260 snimaka, kolekcija ploča... Koncipirana je kao kolaž sastavljen od reči i slika, pesama i fotografija.

- Profesionalna karijera, ali i privatni život, slava i intima, to su elementi koje je postavka želela da označi kroz izbor predmeta koji su pripadali Milanu, a sada postaju deo šireg narativa koji je puno značio prethodnim i, nadamo se, značiće novim generacijama - zaključuje Denegrijeva.

I verovatno će najveće postignuće ovoga legata biti, da generacija mališana, kojoj pripadaju članovi "Rochoir kids"-a ("Deca rok hora") koji su na otvaranju otpevali pesmu "Budi sam na ulici" (rukopis se nalazi na postavci), nastavi da traga za "svetom otvorenim za poglede". Jer, tako će i Milan nastaviti da živi u njegovoj i našoj "zemlji za nas, zemlji za sve naše ljude".