VEK VAJARA U STO DELA: Retrospektiva Jovana Kratohvila (1924 -1998) od petka u Narodnom muzeja Srbije

Postavka izložbe "Kompozicija 100/24", koja prvi put objedinjuje njegove najznačajnije radove iz svih stvaralačkih faza, nastajale od četrdesetih do osamdesetih godina 20. veka, a čiji je autor Lidija Ham Milovanović, kustoskinja Zbirke jugoslovenske skulpture, biće otvorena u petak, u 18 časova.

Pred publikom će se tako naći radovi od partizanske umetnosti i umetnosti socijalističkog realizma, preko putanje ka apstraktnom izrazu u okviru socijalističkog estetizma i modernizma, odnosno istraživanja u različitim materijalima, sve do pionirskih ostvarenja izvedenih u prozračnom poliesteru. U izbor eksponata su uvrštena kako Kratohvilova amblematska dela, tako i selekcija ostvarenja koja su obeležila njegove različite stvaralačke faze. Od ukupno 100 artefakata ove izložbe - 65 su skulptura, 10 je grafika, 10 crteža, pet slika u tehnici gvaš na papiru, kao i sedam slika na platnu, a tu su i dokumentarni eksponati o javnim spomenicima.

- Kratohvil je smatrao da umetnost treba da komunicira umetničkim sredstvima koja su izvan jezika i reči, jer je verovao da se umetničko delo - poput slike ili skulpture, ne može adekvatno iskazati jezikom - ističe Lidija Ham Milovanović. - Navodio je da se "umetnikova ideja može izraziti samo skulpturom, a ne imenom". Stoga je i svojim radovima retko davao nazive, već je imao običaj da ih imenuje rečju "kompozicija", uz dopisan redni broj u godini nastanka. Na tragu njegovih uverenja, činilo se neosnovanim da retrospektivna izložba ponese vrstu poetskog naziva, ili autorske opservacije o umetniku, kada je on sam tokom života to snažno izbegavao. Naziv izložbe je logično proistekao iz sagledavanja celine. Postavka izložbe "Kompozicija 100/24", sama po sebi čini novu prostornu kompoziciju od stotinu eksponata, koja se realizuje u stotoj godišnjici umetnikovog rođenja. Jedinstvena mogućnost i prva prilika okupljanja i sagledavanja Kratohvilovog umetničkog opusa u celosti, omogućava da postavka postane prostor dijaloga sa Kratohvilovom umetnošću u sadašnjem trenutku.

Tokom života ovaj vajar, i legendarni profesor Akademije likovnih umetnosti, izradio je približno trista skulptura. Stvarao je u gipsu, kamenu, bronzi, mesingu, nerđajućem čeliku, hladno livenoj bronzi, obojenom, neprozirnom, kao i transparentnom poliesteru, nastavlja autorka retrospektive:

- Autor je pet spomenika i nekoliko skulptura, postavljenih u javnom prostoru. Izradi njegovih skulptura, često su prethodile pripreme i skice, čitavi blokovi ispunjeni crtežima malih, srednjih i većih formata. Sačuvan je i znatan broj crteža koji nije rađen kao skica već predstavlja samostalne radove na papiru. Kratohvil se takođe, naročito pedesetih i šezdesetih godina 20. veka bavio grafikom, koju je često izlagao zajedno sa skulpturom, ili samostalno u okviru grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Svoje grafike otiskivao je sa metalnih matrica, ali najčešće je koristio gipsorez, manje zastupljenu grafičku tehniku koja ostavlja karakteristične otiske gipsa na papiru.

Početkom šezdesetih, izradio je više slika u ulju, kao i manji broj tapiserija. U zrelim godinama bavio se i izradom skulptura, a povremeno i unikatnog nakita od transparentnog poliestera u boji.

- Svetlosni efekti prelamanja zraka i uticaja svetlosti na samu boju i raznolikost vizuelnih efekata transparentnosti različitih boja, uticali su na umnožavanje estetskih svojstava Kratohvilovih transparentnih skulptura - ocenjuje Lidija Ham Milovanović.

Dela sa ove izložbe su najvećim delom u vlasništvu porodice Kratohvil, ali su tu i radovi iz Narodnog muzeja Srbije, Muzeja savremene umetnosti, Muzeja Jugoslavije, Fakulteta likovnih umetnosti, Narodnog muzeja Šumadije u Kragujevcu, Savremene galerije iz Zrenjanina,Muzeja Cepter, kao i tri rada u privatnom vlasništvu.