SAD JE TRENUTAK ZA PROVETRENI NADREALIZAM: Intervju- Sanja Bahun, profesor iz Eseksa

Ovo je stav Sanje Bahun, profesora i dekana sa Univerziteta u Eseksu u Velikoj Britaniji, autora koncepta postavke "Aktivitet: 100 godina nadrealizma", kojom je Muzej savremene umetnosti obeležio vek ovog pravca. Uz nju su u kustoskom timu bile Aleksandra Mirčić, Una Popović i Žaklina Ratković, a ova uzbudljiva i kompleksna izložba predstavlja 200 crteža i slika, 20 cadavre exquisa, 50 kolaža i asamblaža, više od 100 fotografija i fotograma, ali i nadrealističke objekte, instalacije, filmove, arhivsku građu...

- Koncept aktiviteta naših nadrealista uspešno premošćuje i etiku i politiku, filozofiju i estetiku - nastavlja dr Sanja Bahun. - On počiva na hegelijanskoj ideji da su misao i materijalni svet u stalnom dijalogu i sukobu, i da se iz toga stvara umetničko delo. Zbog toga je ono uvek aktivitet, koji tek u kontaktu sa publikom postaje potpuno. Nisu verovali da su dela završiva. Marko Ristić je pisao roman "Bez mere" ceo život, jer je smatrao da ga nije završio. Verovali su i da nije samo akademska umetnost jedina, odnosno da svaki čovek može da bude umetnik.

o Sarađujete sa kolegama sa svih krajeva planete, kakav je njihov uvid u ovaj deo naše baštine?

- Potpuno su zadivljeni kada im kažem da imamo građu kojom smo ispunili tri muzejska sprata. Sada smo prvi put sve izneli, i to iz nekoliko arhiva. Da bi to nasleđe svetski bilo prepoznato, predstavljamo ga na međunarodnim naučnim skupovima. Ali, pre svega treba više raditi na prevodima na razne jezike. Tokom četiri meseca izložbe, na raznim predavanjima učestvovaće i stručnjaci iz Amerike i Švedske, koji će potom i pisati o ovim kolekcijama. Posebno su zainteresovani za fotografske radove. Na izložbi smo u dijalog stavili Marka Ristića i Vaneta Bora, sa njihovim "Anti-zidom", i savremenog britanskog umetnika Hauarda Slejtera, koji je čuo za naše nadrealiste, povezao se sa "Kuda.org", Centrom za nove medije iz Novog Sada, i ponudio svoj umetnički odgovor na ovo njihovo delo. Ministarstvo kulture, koje je podržalo izložbu, prepoznalo je stogodišnjicu kao mogućnost da se ovo nasleđe evaluira i uklopi u današnji pogled na stvari. Mislim da sve ima svoje vreme, a da je vreme nadrealizma sada.

o U kojoj meri je to nasleđe još živo?

- Koča Popović je govorio da stvari treba provetravati sa vremena na vreme kako bi se ponovo stvorio aktivitet između dela i realnosti. I svaki put, delo se različito čita, jer u njega mora da se unese i trenutna stvarnost.

o Koliko su okolnosti u kojima nastajao nadrealizam slične današnjim?

- Neke jesu, neke ne. Naši nadrealisti su uvek slali aktuelnu poruku, ali i govorili o okamenjenoj misli. Svi imamo tendenciju, da posle izvesnog vremena okamenimo misao. I oni su smatrali da svi njihovi ideali vremenom postaju kamenje, i pitali se kako ih ponovo protresti, dinamizovati. Njihove teme - dekolonizacija, neokolonijalizam, još su aktuelne.

o Pored realnosti bavili su se i onim što je nesvesno u čoveku?

- Ova izložba je otvorena za sve koji žele da otkriju svoje snove. Za nadrealiste snovi su bili ozbiljna stvar. Oni su ih sakupljali, razmišljali o njima. Bavili su se svojom unutrašnošću, da bi nam spoljašnost, realnost bila bolja. Iz arhiva Marka Ristića i Koče Popovića, izložili smo i neke od dečijih snova koje su pribeležili 1924. Objavljivali su dečije snove u časopisu "Svedočanstva", a za ovu izložbu tražili smo od sadašnje dece da zapišu i nacrtaju svoje snove.

o Izložba prikazuje i njihov uticaj na druge umetnike?

- Prvi put pred srpskom javnosti je i film Dušana Makavejeva "Boje sanjaju", iz 1956. koji je snimio po scenariju Vaska Pope, pesnika, nastavljača duha nadrealizma. Makavejev je tada, kada je počinjao, pod miškom nosio časopise beogradskih nadrealista, poznavao dobro njihove traktate. U ovom ranom radu motivi su sa ćilima, ali je film u pristupu nadrealistički. Predstavili smo i grafični roman "Vampir" Monija de Bulija, koji je ono što su radili kao "filmove drugim sredstvima", čime se sada posebno bavi kolega Pavle Levi, na Univerzitetu Standford. U njegovom fokusu je upravo taj postupak stvaranja filmova drugim sredstvima, a pored crteža, su u tu svrhu koristili i fotografije.

o Nadrealizam kod nas je više vezan za književnost, nego za vizuelno izražavanje?

- Svi su se oni izražavali i vizuelno, ali je do sada uglavnom bio poznat taj deo opusa Vaneta Bora, koji je i pisao i pesme, što je manje poznato. Fotografskim radovima su se bavili svi, naročito Ristić, Nikola i Aleksandar Vučo. Svi su bili multimedijalni u punom smislu te reči. Intrigantno je bilo razmišljati o načinu kako sve to predstaviti u prostoru - reč, vizuelni, dokumentarni materijal. Napravili smo tako jedan tunel posvećen Milanu Dedincu, u kome, dok prolazite, gledate reči i kolaže, ali i slušate njegove stihove. I Dušan Matić je pravio crteže i kolaže. Sam je govorio da ni sam nije znao šta mu dolazi pre - slika, crtež ili pesma. Ja te njegove radove zovem sliko-pesme, jer jedne bez drugih se ne mogu razumeti. Njegovu pesmu "Broj 4- 21- 35" mnogi znaju, a manje je poznato da je istovremeno napravio crtež-kolaž "Anita iz Španije". Tema Španskog građanskog rata je takođe bila česta.

o Zbog svojih političkih stavova neki su završili i u zatvoru?

- Njihov kolektivni rad se ugasio 1932. tako što je Oskar Davičo otišao na petogodišnju robiju, a Koča Popović, posle zatvora, u Španski građanski rat. Bili su gotovo svi egzistencijalno ugroženi, mučeni, lišavani slobode, zbog ubeđenja, a Davičo, u jednom trenutku i zbog svoje etničke pripadnosti. Bio je interniran u logor, u Italiju, odakle je pobegao, pre nego što su komandu preuzeli Nemci, i otišao u partizane. Posle rata, kao jedan od osnivača Tanjuga, poslat je u Nirnberg da prati suđenje ratnim zločincima. Bio je tamo jedini naš novinar, i sve te Tanjugove izveštaje je zapravo on pisao. Tada je već bio iskaljeni komunista, iskusan pisac, i čovek posebnog integriteta.