NEUHVATLJIVI PLAMEN PESNIČKOG JUNAŠTVA: U Podgoričkom hramu pesniku Gojku Đogu uručena prestižna nagrada "Izviiskra NJegoševa"

SRPSKI pesnik Gojko Đogo primio je preksinoć u kripti podgoričkog Sabornog hrama Vaskrsenja Hristovog iz ruku mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija prestižnu nagradu "Izviiskra Njegoševa".

Ova svetkovina održava se u glavnom gradu Crne Gore u okviru kulturne manifestacije "Dani mitropolita Amfilohija" i okuplja brojne zvanice iz političkog, društvenog i kulturnog miljea, a održava se sa namerom da se afirmišu istinske književne vrednosti i stvaraoci koji pišu na srpskom jeziku.

- Šta je bilo primerenije, nego da se ime dobitnika književne nagrade "Izviiskra Njegoševa" najpre saopšti tamo gde se objavila izviiskra, iz vidovitog pepela Svetog Save, a potom da su se iz istog pepela izvile iskre Svetog Petra Cetinjskog, Lovćenskog Tajnovidca i Moračkog Jasnovidca - poručio je akademik Matija Bećković, ocenjujući da je Gojko Đogo zaslužio ovogodišnju nagradu u prvoj liniji po moralnoj visini i po duhovnom čojstvu i junaštvu koji ga krase i koje poseduje. - Da se "Izvi iskra Njegoševa" dodeljuje po fizičkoj, a ne po moralnoj visini, bilo je boljih kandidata od Gojka Đoga, ali, pošto se dodeljuje po moralnoj visini i po duhovnom čojstvu i junaštvu, Gojko Đogo nije imao parbenika.

Mitropolit crnogorsko-primorski je čestitajući nagradu istakao da Đogova pesnička reč svetli srpskom narodu i jeziku dugi niz decenija, ocenjujući njegovo pesničko nadahnuće kao neuhvatljivi plamen sveće koji nije bilo lako kontrolisati od strane totalitarnog komunističkog režima:

- Gojko Đogo se formirao u vremenu titoističke ideologije koja je nastupala kao nova religija. Ona je izgrađivala kult ličnosti koji proizvodi lažne veštačke vrednosti i lažne svece. Ta kvazireligija, nastala oko kulta ličnosti vrhovnog vođe Josipa Broza, zahtevala je da joj se podredi i stavi u njenu službu pa čak ako je to moguće i poezija. Ipak, pesničko nadahnuće koje se kod Đoga pojavljuje kao neuhvatljivi plamen sveće, nije bilo lako kontrolisati iako su u tu svrhu bile preduzete odgovarajuće mere od strane tadašnjeg režima.

Mitropolit Joanikije je potom povukao paralele i istakao sličnosti između Njegoševog i Đogovog pesničkog dela koje se, uprkos očiglednim stilskim i drugim razlikama, susreću kod poimanja zla, kroz zločešće i zlodejstvo, i fenomena svetlosti.

- Na kraju želim da istaknem neke sličnosti između Njegoševog i Đogovog pesničkog dela kojih ima i pored svih razlika i razdaljina između ova dva srpska pesnika. Pomenuo bih samo sledeće: Đogo lažnom božanstvu nadeva različita imena: veliki vrač, crnbog, ćesar, nepomenik, onomon i druga, ukazujući na demonske sile s kojima ono raslabljuje i truje ljudske duše. Taj veliki vrač ili bilo koje drugo ime lažnog božanstva u potpunosti odgovara po svom zločešću i zlodejstvu demonskom mesiji iz "Gorskog vijenca" ili još jasnije lažnom Caru Šćepanu Malom iz istoimenog Njegoševog dela. Sledeća sličnost koja je po meni suštinska je fenomen svetlosti kod ova dva pesnika. Đogov neuhvatljivi plamen sveće i svete vatre, ima blagotvorno i nadahnjujuće dejstvo na pesnikovu dušu kao i Njegoševa "zraka sjajna ognja besmrtnoga". Đogo se, iako dalek po vremenu, različit po stilu i stihu, Njegošu najviše približio u doživljaju i poimanju svetlosti. Verujem da je to jedan od razloga zbog kojeg je i nagrađen "Izviiskrom Njegoševom" koju je svetlo i časno svojim delom i životom i zaslužio - naglasio je mitropolit Joanikije.

Pesnik Dragan Hamović je naglasio da su veoma retki pesnici poput Gojka Đoga, koji svedoče istinu, ma koliko ona bila surova.

- Đogo u času svoje zrelosti od zapaženog stvaraoca na mah biva pretvoren u mračnjački politički sipol, aktiviranjem moćnog mehanizma kontrole i odbrane tekovina u deceniji opadanja najboljeg od svih komunizama. Slična je žigosanja Đogo poneo u godinama preusmerenih zabluda u doba takozvane tranzicije u svet selektivne i lažljive slobode, ali doslednost se ipak moralno isplati makar i na duži rok. Doslednost i sabranost bez množenja reči, bez množenja lirskih naslova, ključne su odrednice lirskog portreta Gojka Đoga. Lampa u noći svetli, noć svetlost ne podnosi. Ništa lakše, samo treba pogoditi u arhetip, u stare istine od kojih živi poezija. Gojko Đogo ne samo da je dosegao visok stepen pesničke artikulacije i satkao svoje parče sveta u matičnom jeziku, nego je i osvetlao obraz srpskoj poeziji kada je trebalo stati i postojati i ne jednom muški izdržati - poručio je Hamović.

Žiri za dodelu nagrade "Izviiskra Njegoševa" radio je u sastavu: akademik Matija Bećković, predsednik, književnik Milutin Mićović, prof. dr Ranko Popović, prof. dr Dragan Stanić, književnik Dragan Hamović, koji su na sednici 25. aprila 2024. godine u Beogradu doneli odluku da se nagrada dodeli Gojku Đogu za celokupno književno delo.

Lovćen se ne da izbrisati

NAGRAĐENI pesnik Gojko Đoko je nakon uručenja priznanja kazao da je Njegoš najblistavija iskra što se osam vekova od Svetog Save izvija sa srpskog nacionalnog ognjišta.

- Njegoš je celim svojim delom pesničkim, duhovnim, državničkim, jedna od najsjajnijih, ako ne najblistavija iskra što se sa ovih osam vekova posle Svetog Save izvija sa našeg nacionalnog ognjišta. Počesto se javljaju oni koji pokušavaju da relativizuju ovaj iskaz. No na sreću, Lovćen naš Olimp se ne da izbrisati ni iz geografije, ni iz istorije, niti iz srpske poezije. Strah je, kažu, najteža bolest našeg doba, no, za utehu nama, nije dano tako prozorljivo oko, da naš um nazre šta je Tvorac s nama naumio. Um je samo jedan, bez granice, svi su drugi umi kratkovidi. Uprkos nauci i teroru njene veštačke pameti koja veruje da su mogućnosti našeg uma neograničene. Poezija ne odgovara na pitanja koja otvara ali opominje: "Sve što blatnoj zemlji prinadleži, to o Nebu ponjatija nema", začuđen i zabrinut pesnik danas propituje kuda se zaputio svet i priziva Gospoda da nas pomiluje i kad mu umrači pred očima on je neizlečivi optimist, stvaralački čin protivreči svakom beznađu, nade ima i kad je nema! Bože pomozi! - zaključio je svoje obraćanje Đogo.