PREŽIVEĆE SAMO TRPELJIVA I STRPLJIVA DRUŠTVA: Čuveni ruski umetnik Nikita Mihalkov između dva izvođenja njegove predstave "12" u Beogradu

Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta sinoć je doživeo još jednu izuzetnu radost i priznanje: patrijarh Porfirije uručio mu je odličje najvišeg reda, Orden Svetog Save prvog stepena. A to je za njega, kako je rekao, velika čast. Jer, Sveti Sava nije samo srpski svetitelj već ga poštuje čitav pravoslavni svet. Na nama je, poručio je Mihalkov prve večeri, da takav svet zajedno sačuvamo.

Nimalo slučajno, pred beogradsku publiku veliki svetski umetnik doveo je fascinantnu predstavu čija ga tema okupira još od studentskih dana. Predstava "12" stigla je ovenčana slavom njegovog istoimenog filma, s pričom o dvanaestorici porotnika koji treba da odluče da li je čečenski mladić kriv za ubistvo očuha, ruskog oficira. Ono što se u početku činilo kao čista formalnost dobija preokret mišljenjem jednog, izdvojenog porotnika. I tako počinje uzbudljiva klackalica preispitivanja dokaza uslovljena ličnim iskustvima, predrasudama, pa i sopstvenim komforom, koja klatno presude ljulja čas na jednu, čas na drugu stranu. Tako osumljičeni postaje "lakmus papir" za pojedinačna moralna načela, kao i društvo i vreme u kojima sude. Dvanaestorica različitih ljudi, potvrđuju načelo da je istina ono što se dogovorimo...

- Da, zaista sam radio predstavu još kao student, na osnovu filma "12 gnevnih ljudi" Sidnija Lameta, ali to je bilo nešto sasvim drugačije. Reč je bilo o Amerikancima i njihovom sudu. I to je bio samo impuls za moj film i istoimenu predstavu "12". Pre svega, radi se o tome da je danas laž poprimila neslućene razmere. Sada je veoma lako neku stvar predstaviti kao nešto sasvim drugo, pa belo postane crno... - kaže u izjavi za "Novosti" Mihalkov. - Civilizovani svet konstruiše svoju istinu. I to je upravo ona istina koja njemu odgovara, svaku drugu proglašava za nepravdu i laž. Ovaj proces se veoma intenzivno dešava i takve ideje brzo prodiru u svest ljudi.

Na naše pitanje da li pojava veštačke inteligencije u 21. veku istinu čini još upitnijom, pa će biti sve teže odvojiti je od laži, Mihalkov odgovara:

- Sa pojavom veštačke inteligencije moramo da rešimo pitanje ko tu ima vlast nad kim. Čak i Dag Rouz koji je radio na novim tehnologijama insistirao je da njegova deca čitaju "papirne" knjige i pišu hemijskom ili običnom olovkom, svestan mogućnosti kao i opasnosti onoga što je osmislio. Sve to, nažalost, dovelo je do katastrofalnog pada obrazovanja. Danas ne moramo ni da znamo ko je bio Tolstoj. Dovoljno je da na "Guglu" ukucamo ime i izaći će osnovni podaci. Deca i mladi ljudi više ne moraju da se zamaraju pamćenjem, čak ni da se trude da bilo šta zapamte. Odmah mogu da dobiju rezultat. Po mom mišljenju, to dovodi do uništenja ljudske inteligencije i samog čovečanstva. Društvo postaje potpuno nezaštićeno za razne negativne tendencije našeg vremena. Svi kojima je to jasno, naravno, trude se da se bore protiv toga. Međutim, veoma je teško izaći iz sopstvene zone komfora. Verujem da će preživeti samo ona društva koja umeju da rade i budu trpeljiva i strpljiva.

U razgovoru sa medijima Mihalkov je podsetio da se neke stvari, ipak, ne menjaju još od stvaranja sveta. Po njegovom mišljenju, ma koliko da je novac važan, sreća nikada nije od njega zavisila:

- Mama mi je govorila: "Nikada o svom životu ne sudi, upoređujući se sa onima koji žive bolje od tebe. Upoređuj se sa ljudima koji žive lošije nego ti. Takvih je mnogo više..." Možda će zvučati pomalo čudno, ali po mom mišljenju, najstariji, prvorodni greh je - zavist. Čak su i našeg Spasitelja razapeli iz zavisti. Zavist je majka svih drugih grehova. Osećam unutrašnju slobodu jer je ne gajim ni prema kome, a na sebi sam osetio šta ona znači. Osloboditi sebe od zavisti osnova je za svaku drugu slobodu.

Novinare je interesovalo i da li Mihalkov može da anticipira neke događaje i šta budućnost donosi Rusiji i celom svetu:

- Polako se dolazi do svojevrsnog prozrenja, pogledajte šta se dešava u Gruziji, Moldaviji, Italiji, Nemačkoj. Ljudi počinju da shvataju da su prevareni i obmanuti. Ali, i dalje se plaše da izađu iz zone komfora. Za sada je tako. Zapadna Evropa je pod američkim nukleranim kišobranom lepo živela 80 godina. Uverena da će tako biti zauvek. Ipak, sve se menja. Postaje sve jasnije da se običan kukavičluk naziva tolerancijom, a odsustvo želje da zaštitite sopstvene ideale - sada se zove multikulturalnost.

A na pitanje da li je moguće pomirenje Ukrajine i Rusije, kao i da li bi pregovori mogli da dovedu do okončanja rata, Nikita Mihalkov odgovara:

- Moramo da uništimo nacizam, u suprotnom, on će uništiti nas. Ne mislim samo na Rusiju, već čitav slovenski svet. Kao da se ostvario davnašnji san "civilizovanih", koji gledaju kako slovenski narodi ubijaju jedni druge. Međutim, mi ne ratujemo ni sa kim ko sebe smatra Slovenom i pravoslavcem. Jer, da je tako, u Ukrajini ne bi spaljivali svoje pravoslavne crkve. Mi se borimo sa antihristom. Dakle, naša budućnost zavisi od nas samih. Svaki rat se završi pregovorima, ali treba shvatiti koliko će žrtava do tada biti. Pregovori moraju bezuslovno da obezbede sigurnost i bezbednost Rusije. Uostalom, Tolstoj je rekao: "Biće je zaista biće samo onda kada mu preti nebiće"...

- MOŽEMO da pratimo koliko se američki film promenio, od 50-ih naovamo. Nekada je film bio traganje za smislom. U vreme Džeka Nikolsona, De Nira, Meril Strip... Sa prodorom novih tehnologija, počeo je značajno da se menja. Izgubio je crtu ljudskosti. Velike umetnike kao da su zamenili monstrumi. Ali, on je samo odraz onoga što se realno dešava u društvu. Ameriku je učinila Amerikom upravo filmska umetnost. Policajac sa tamnim naočarima, kožnom jaknom, rukama na leđima, raširenih nogu - tipična je slika Amerike. A to smo viđali u filmovima. I danas film stvara Ameriku, filmska umetnost ima moć da oblikuje i menja društvo u čitavom svetu.