TRAGANJE ZA NADOM I SLOBODOM: Naša najveća međunarodna likovna smotra odvijaće se u devet prostora, do 1. decembra
JUBILARNI 60. Oktobarski salon premijerno publici predstavlja programe u devet prostora u kojima će se odvijati do 1. decembra.
Rad Biljane Đurđević, na 60. Oktobarskom salonu u Salonu MGB
Među četrdesetak učesnika naše najveće međunarodne likovne smotre, osmišljene u tri nezavisna kustoska koncepta - "Trag", "Estetike susreta" i "Nada je disciplina" - led je, ispred paviljona "Cvijeta Zuzorić", probila peruanska umetnica Danijela Ortiz, predstavom za lutke "Koren koji ste iščupali nije rupa u mojoj zemlji, već tunel". Tema njenog dela, prikazanog u okviru koncepta "Trag" kustosa Lorenca Balbija (direktor Muzeja moderne umetnosti u Bolonji) i Dobrile Denegri, je neophodnost borbe za slobodnu reč i izraz.
Šta će o(p)stati
MOTO ovogodišnjeg Oktobarca je "Šta ostaje?". A kako je ideja Lorenca Balbija, da iza ove smotre ostane jedna zgrada u kojoj će se redovno održavati, neizvodljiva, program "Trag", koji je osmislio sa Denegrijevom će se kroz razgovore, tribine, akcije, performanse, baviti upravo manjkom prostora za rad i izlaganje. U taj projekat su, uz Danijelu Ortiz, i naše Lidiju Delić, Mariju Šević, Ninu Ivanović, Nemanju Nikolića, kolektiv Ministarstvo prostora, ULUS, uključili i Alda Đanotija, Alfreda Hara (poznat po tome što je napravio muzej od papira, pa ga spalio), Alesandra Saviotija, Lusi i Horhea Ortu, Mariju Ajhorn i Frančeska Fonasija.
Nedaleko, u Galeriji FLU, dostupnošću, značenjima i posledicima javne reči, bave se Katrin Bem, nemačka umetnica koja živi u Britaniji i naša Jelena Micić, sa adresom u Beču, i to u radu "Penfold principi u skladu sa Uredbom EU 2024/1252" (za ovu uredbu, čije delove teksta je istakla na zidove galerije, Micićeva tvrdi da je ključna za rudarenje litijuma u Srbiji). Kada se krene dalje duž Knez Mihailove, u ULUS-ovoj galeriji Milica Ružić predstavlja projekat Hope=Home (Nada=kuća), u okviru koga je, zahvaljujući budžetu dobijenom za rad i veštačkoj inteligenciji, opredmetila snove četvoro beogradskih beskućnika, štampala ih na bedževima i puzlama, čijom prodajom mogu da dođu do sredstava za život. Njihove portrete koji su sada na zidovima galerije, kako kaže, iznajmljivaće korporacijama koje budu donirale novac prihvatilištima za one bez doma. A.Tomašević
U istom prostoru, ispod jedne grane bagrema, snove, običaje, pesme, muziku, istoriju, romskog naselja Bair, uzbudljivo i emotivno predstavljaju Dragan i Tijana Marić, koji su od svoje kuće, upravo u ovom delu Valjeva, napravili kulturni centar "Karavan". Sva tri projekta pripadaju konceptu "Nada je disciplina", čiji su autori Lina Džuverović (London), Ana Knežević i Emilija Epštajn (kustosi Muzeja afričke umetnosti).
U Salonu Muzeja grada Beograda, svoju koncepciju izložbe "Estetike susreta", ali i radove 14 umetnika koje su u nju uključili, predstavili su Matju Lelijevr (šef Odeljenja kolekcije Muzeja savremene umetnosti u Lionu) i Maja Kolarić (direktorka MSUB).
- Umetnost je uvek prostor u kome se dešavaju susreti, sradanja, dijalog, pa smo ovom postavkom hteli da to promislimo u kontekstu novog, aktuelnog društva - kaže Kolarićeva, otkrivajući kako su došli do izbora, s obzirom na to da sada postoji toliko mnogo različitih umetničkih praksa. - Odlučili smo se da to budu radovi koji posmatrača uvlače da bude koautor, da učestvuje.
Od Tunisa do Danske
U SALONU MGB izlaže i Brazilac Randolfo Lamonijer, koji je neka od dela stvarao tokom rezidencijalnog programa galerije "Hestija" u Beogradu, dok je umetnik iz Tunisa Malek Gnaui delo zasnovao i na iskustvima svojih zemljaka, koji preko naše zemlje pokušavaju da emigriraju na Zapad. Na postavci "Estetike susreta" su i radovi Ane Imkof (Nemačka), Anike Kars (Nemačka), Damira Radovića(BiH), Edija Dibjan (Francuska), Jaspera Justa (Danska)... Jedan deo nalazi se i u galeriji "Podrum" KCB, gde, između ostalog izlažu Ivan Šuletić i Nikola Dimitrović.
Kao primer navodi rad danskog umetnika Jepe Hejma "Kako se osećaš", gde svaki posetilac može u jedan krug, četkicom i bojom, da unese svoje emocije. Od stvaralaca čija se dela zasnivaju na saradnji, Kolarićeva izdvaja autorku Kjangu Ham, iz Južne Koreje. Ona je uspostavila ilegalnu vezu sa umetnicama iz Severne Koreje, a radovi su protkani skrivenim porukama koje međusobno razmenjuju u tom procesu.
Na drugom nivou pod zemljom ove galerije, snažan utisak ostavlja impozantni triptih Biljane Đurđević, iz njene serije "Studija slučaja", nastao za ovu priliku, a kome značenje opšte beznadežnosti dodatno pojačava i prostor u kom se izlaže. "Pod kožu" ulazi i provokativan, multimedijalan rad Marine Marković, u čijem središtu je ponovo ljudsko telo i trag tetovaže na njemu. T.Drobnjak
Zvanično i ceremonijalno Oktobarac je otvoren u Muzeju afričke umetnosti, performansom "Birokrata u gladovanju" Kubanca Adrijana Melisa Sose i Đejmi Hadrović, umetnice iz Slovenije. U ovom prostoru na Senjaku, u kom se prikazuje i Sosin film "Priče sa planinskog vrha", pažnju privlači i rad dvojca "doplgenger", koji naslovom "Snimak pejzaža termita" aludira na stihove Oskara Daviča, iz njegovog nadrealističkog perioda, a govoreći o rudarstvu u našim krajevima, referiše i na Kunovo "Krvavo zlato". Umetnica čijom je predstavom, na Kalemegdanu započeo "dan otvaranja Oktobarca", Danijela Ortiz, u MAU je izložila seriju slika "Dekolonijalizovani muzeji".