Slavici Garonji nagrada "Đorđe Jovanović": Monografija protkana crvenom niti sećanja na (ne)poznate žene

Stručni žiri u sastavu: Jelena Mladenović, (predsednik žirija), i članovi Slađana Ilić i Boris Bulatović jednoglasno je odlučio da nagrada "Đorđe Jovanović" pripadne monografiji Slavice Garonje, koja kao antoropološka, kulturološka, istorijska i knjiga primarno pripada nauci o književnosti, a prati istoriju civilizacije kroz ideju matrijarhata, ukazujući na prisustvo ženskog načela na svim nivoima - od materijalnog, preko simboličkog, pa sve do ženskog autorstva kako u usmenoj tako i u pisanoj tradiciji savremenijeg doba.

Garonjino kontinuirano bavljenje ovom problematikom, na više nivoa i u dužem vremenskom razdoblju, a već je rezultiralo obimnom autorkinom bibliografijom u ovoj oblasti, navodi žiri u obrazloženju.

 - Kada se opet, zapitamo, ko je čovek čije ime ova ugledna nagrada nosi, znajući ono osnovno iz starijih enciklopedija: da je Đorđe Jovanović bio predratni pisac nadrealista, kritičar, levičar i pripadnik jedne, izabrane generacije koja je za svoje ideje spremno žrtvovala svoj život (što u ovom bezidejnom svetu i današnjim generacijama deluje kao apsurd), ako bismo, dakle, želeli više da saznamo o njemu, njegovo ime na Guglu je nepoznato. I stoga ova nagrada jeste jedini i trajni trag njegovog postojanja, važnog u jednom vremenu i društvu, institucije koja je čak višestruko vremenski i kvalitativno nadrasla njegovu ličnost - navela je Garonja u svečanoj besedi u NGN, i dodala i ovo:

 - Kao neko ko je ušao u književnost pisanjem upravo kritike, još davne 1986. u "Književnoj reči", a potom permanentno prateći, kako savremenu književnu scenu, tako se sve više upuštajući u neiščitanu i neistraženu književnu baštinu marginalizovanih (naročito stvaralaštva žena na srpskom jeziku, ili Srba u Hrvatskoj), iz čega su postepeno nastajale i posebne studije, objedinjene u knjige, koje su ubrzo dobijale svoju vrednosnu verifikaciju u stručnoj javnosti, na šta sam posebno ponosna - i najnovija knjiga sadrži tu crvenu kritičku nit - posvećenu aktuelnom stvaralaštvu, ali i manje poznatim književnicama 20. veka, kao vidom permanentnog zalaganja za autentične, estetske i nadasve humanističke poruke i vrednosti u srpskoj književnosti.