POZORIŠNA KRITIKA: Mirandolina, žena na slobodi

Goldonijevu "Mirandolinu" iz 18. veka je, za festival "Purgatorije" nadogradila adaptacijom austrijskog pisca Petera Turinija, iz sredine prošlog veka. A sopstveni pečat ovom punom pogotku Centra za kulturu iz Tivta je dala krajem svoje "Mirandoline", kada se ona udaljava barkom od mizoginog, osramoćenog, ismejanog Viteza od Ripafrata (odličan Vučić Perović), koji je ubeđen da je pobedio i potlačio je, sa karakterističnim, opscenim gestom... Jer je slobodna da vlada svojom sudbinom i ženskom moći...

Ne bi se mogao zamisliti bolji okvir za "našu" Mirandolinu od "Purgatorija", jer i sam naziv festivala ("Čistilište") asocira na odagnani, preokrenuti greh u vrlinu, što je i suština komedije, ne samo mediteranske. Katarina Marković, jedna od omiljenih rediteljkinih glumica, ponovo je zablistala, kao večna Goldonijeva krčmarica, modernom pojavom, energijim i odlično odabranim tonom, da ispriča, objasni, opravda i ovekoveči Mirandolinu kao borca za pravo žene na sopstveni izbor. Umetanjem šaljivih, a istinitih ispovesti u predstavu, Tanja Mandić Rigonat je postigla tačno ono što je Karlo Goldoni, reformator komedije, želeo - da ona, osim što razgali publiku, treba nečemu i da je pouči, da prenese i poruku, ne samo zabavu. Firentnska krčmarica Mirandolina će zavesti mrzitelja žena, navesti dvojicu svojih farsičnih udvarača (Goran Slavić i Goran Vujović) da se zaljube u glumice (Lara Dragović i Julija Milačić Petrović Njegoš), misleći da su bogatašice, a na kraju će poslušati svoje srce. Mladi Fabricio, momak za sve, ludo zaljubljen u nju, biće njen konačni izbor, uprkos njegovom "slabom" karakteru...

Mladi glumac Lazar Dragojević je od Fabricija načinio moćnog šoumena, neodoljivog vetropira, muzikanta i prevaranta, nezaustavljivog u želji da dobije Mirandolinu, ali i gazdovanje njenom krčmom. Scenografija Vesne Popović je, ambijentom krčme, koji dopušta razigravanje i magično otvaranje ka moru, sa lepoticama-sirenama na panou, omogućila igri raspoloženih, spremnih glumaca da raspevano, razigrano, ali sa čvrstim konceptom i ozbiljnom porukom (što se ne sreće često u komediji) podrže Morandolininu moć da vlada svetom i svojom slobodom po prirodnom pravu lepote, mudrosti i umeća. "Igru u igri" Katarina Marković je sjajno multiplikovala do granica pucanja ovog uvek složenog glumačkog zadatka - igrala je zavodnicu, koja to radi zbog cilja da se osveti, ali koja, sve vreme, nama pokazuje suštinu bodrijarovske igre zavođenja kao vrhunskog umetničkog čina... Kome je, potom, cilj da bude samo sredstvo za postizanje sopstvene pobede u ratu polova u društvenoj konvenciji, koja ne dopušta ženi da u borbi koristi sva sredstva...

Uz izvrsnu muzičku podršku (Irena Dragović, obrada Elio Rigonat), u savremenom kostimu Stefana Savkovića i koreografiji Slavke Nelević, ovakva, savremena, dramska Mirandolina ima šansu da dugo traje. Nadamo se da će joj mudro vođstvo Centra za kulturu Tivat to i omogućiti, u korist teatra i suštinskog feminizma.