KNJIGA O BOGORODICI JE MOJE ŽIVOTNO DELO: Intervju - LJiljana Habjanović Đurović o veri, stradanju pravoslavaca, romanu "Tamo gde je ona"

To je knjiga koja svedoči o istoriji hrišćanske vere iskazanoj kroz čudesnu povest o ikoni Bogorodica Filerimosa, i njenom uzbudljivom trajanju dugom dve hiljade godina. Od Efesa, gde je ikonu živopisao Sveti Luka gledajući Presvetu Bogorodicu, preko Jerusalima i Konstantinopolja, Rodosa i Malte, Rusije i Srbije, sve do Crne Gore, u romanu se nižu sudbine i priče čuvara ove ikone, ali i čuvara hrišćanstva.

Kako ste odlučili da napišete roman o ikoni Bogorodica Filerimosa?

- U jesen 1995. godine sa blagoslovom tada igumana Cetinjskog manastira, a danas mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija otvoren je ćivot Svetog Petra Cetinjskog i ja sam dobila milost da vidim i celivam česticu Časnog krsta i ruku Jovana Krstitelja, dve izuzetne relikvije koje su neraskidivo povezane sa ikonom Bogorodice Filerimose. Sama ikona tada je bila u nekom muzejskom depou, nedostupna. Ikonu sam videla početkom maja 2003, pošto je izložena u Narodnom muzeju na Cetinju. I mada je bila tamo gde joj nije mesto, osetila sam njenu svetost i zadivila me je veličanstvena lepota lika Presvete. Godine 1999. u romanu "Paunovo pero" prvi put sam pisala o Presvetoj Bogorodici. Zatim sam 2005. godine objavila roman "Svih žalosnih radost", priču o njenom zemaljskom životu.

- O Presvetoj, kao osloncu i putevoditeljki, kao milosrdnoj darodavki i brzopomoćnici, pisala sam u još nekoliko romana. Godine 2012. objavila sam roman "Sjaj u oku Zvezde" u kojem sam govorila o vremenu kada su ikone bile zabranjene, a oni koji su voleli i poštovali ikone proganjani. Pitala sam se kako je u tom zlom vremenu, koje je trajalo sto dvadeset pet godina, sačuvana najvažnija hrišćanska ikona, posebno kada se zna da oni koji uništavaju vole prvo da unište simbole. A ta ikona jeste simbol. Pitala sam se ko su bili ljudi koji su je čuvali, i kako su je čuvali. Kada sam počela da pišem "Ostroško trimirje", čitajući o istoriji manastira Ostrog saznala sam da su ikona, relikvijar sa česticom Časnog krsta i ruka Jovana Krstitelja baš tu, pod zaštitom Svetog Vasilija, sačuvani tokom Drugog svetskog rata. Tada sam odlučila da povest o ikoni bude treća, a "Kćeri Svetog Vasilija" četvrta knjiga "Ostroškog trimirja".

Sva ta dešavanja i moj davni zavet da svojim delom služim Presvetoj Bogorodici i hrišćanskoj veri, sklopili su se i doveli do toga da započnem pisanje romana "Tamo gde je ona".

Jedna ovakva tema iziskivala je opsežna istraživanja. Koja mesta ste obišli, koje arhive ste pohodili kako biste saznali više o velikoj svetinji?

- U leto 2020. sa blagoslovom mitropolita Amfilohija počela sam da radim na romanu o ikoni Bogorodice Filerimose. Čitala sam literaturu, dopisivala se sa arhivarima - istraživačima na Rodosu, Malti, u Rusiji. Osim Antiohije, obišla sam sva mesta u kojima je bila ikona. Neka ranije, neka kada sam započela rad na knjizi. Više puta razgovarala sam sa Antunom Sbutegom, diplomatom, malteškim vitezom i autorom sjajne knjige "Ikona vitezova". Razgovarala sam i sa tada vladikom Joanikijem i sa monahom ostroškim i cetinjskim Markom Kalanjom, koji je imao veliku milost da se baš njemu razotkrije tajna gde je ikona u ovom našem vremenu, dok je čitav svet mislio da je nepovratno izgubljena. Za sve to vreme pisala sam. A onda sam shvatila da priča o ikoni Bogorodica Filerimosa prevazilazi okvire priče o ljudima i događajima vezanim za Ostrog i Svetog Vasilija, i decembra 2021. godine prekinula sam pisanje tog romana i napisala "Kćeri Svetog Vasilija" kao treću knjigu "Ostroškog trimirja". Čim sam ga završila, vratila sam se rukopisu romana "Tamo gde je ona".

Roman "Tamo gde je ona" počinje u Crnoj Gori, pod Ostrogom...

- Da, prolog romana govori o onim satima kada ostareli patrijarh srpski Gavrilo (Dožić) stoji na kiši i studeni, dok nemački vojnici pljačkaju manastir i odnose zlato iz državnog trezora, koje je mladi kralj Petar Drugi ostavio u manastiru pre nego što je pošao na put bez povratka. Patrijarh zna da će ga neprijatelji odvesti u logor, ali se Majci Božjoj i Svetom Vasiliju ne moli za svoje izbavljenje, već da pljačkaši ne pronađu ono što je skriveno ispod poda u igumanovoj keliji. I za šta niko osim njega, čak ni iguman, ne zna da su tri najveće hrišćanske svetinje.

Vaš roman je i priča o ljudima koji su ikonu proteklih dvadeset vekova čuvali, neretko braneći je i svojim životom. Satkali ste u romanu impresivnu galeriju likova. U kojoj meri je za vas ovo bio književni izazov?

- Te priče dešavaju se u različitim gradovima, od Jerusalima do Cetinja. Tokom dve hiljade godine. I stoga je priča o svakom liku, mestu i vremenu jedan kratak roman.

Čitaoci romana srešće Svetog Luku i prve hrišćane, Majku Božju i žene mironosice, slavne carice Istočnog rimskog carstva koje su menjale istoriju hrišćanske vere boreći se protiv jeresi i organizujući vaseljenske sabore, pravoslavne monahe i patrijarhe, vitezove i velike majstore Reda Svetog Jovana, žene iz naroda kojima su iščupali srca ali nisu mogli da im otmu duše i žene koje su u svetu muškaraca osvojile slobodu i postale vlasnice sopstvenih života. Ti likovi zaista su različiti po svemu. Ono što ih povezuje jedne sa drugima, i ono što ih povezuje sa mnom i olakšava mi da ih razumem je velika ljubav prema Majci Božjoj i želja da joj služe. Zbog te složenosti, ali i zbog lepote priče i načina na koji sam je ispričala, usuđujem se da kažem da se knjiga "Tamo gde je ona" može nazvati životnim delom.

U kojoj meri ovu knjigu možemo da čitamo i kao onu koja otkrivajući prošlost predstavlja i ovo, sadašnje vreme?

- U svakoj priči iz prošlosti mi možemo da prepoznamo sadašnjost, prosto zbog toga što se tokom decenija i vekova menja dekor vremena, menjaju se okolnosti, ali se ljudska priroda ne menja. I ta nepromenjena ljudska priroda čini da čovek iz veka u vek ponavlja iste greške, iste zablude, ali i čini iste podvige. Ima iste čežnje i strepnje, iste tuge i radosti, kao i mi danas. I zato su nam ti likovi bliski kao da su naši savremenici.

Kažete da je vaš roman i svedočanstvo da su pobede Božjih protivnika kratke i prolazne, a Božje pobede večne...

- Od postanka sveta odvija se borba između dobra i zla, između Boga i njegovog protivnika. Svako od nas može da odabere da li će služiti Bogu i u korist ljudi, ili će služiti Božjem protivniku i protiv ljudi. Takve izbore imali su i junaci romana "Tamo gde je ona". I opredeljivali su se. Neko odmah i lako. Neko tek posle brojnih iskušenja i borbi protiv sopstvenog greha i slabosti. Ali uvek vođeni ljubavlju prema Presvetoj Bogorodici i krepljeni molitvama pred ikonom. Tim svojim izborom potvrđivali su da su pobede Božjih protivnika kratke i prolazne a Božje pobede večne.

Susreti sa čitaocima na Sajmu

Bliži se Međunarodni sajam knjiga u Beogradu. Da li ste spremni da dočekate čitaoce koji već godinama unazad strpljivo čekaju u redu za vaš potpis?

- Mnogo se radujem svakom Sajmu knjiga i susretu sa čitaocima, kako onim odraslim, tako i najmlađim. Za odrasle sam spremila novi roman i posebno izdanje romana "Paunovo pero", koji neprestano objavljujemo evo već dvadeset pet godina. Za najmlađe čitaoce napisala sam priču o ljubavi i poverenju "Srećko i Veroljupko", sa lepim ilustracijama Marije Stojisavljević. Kao i svake godine, biću na štandu svakog dana od 11 do 19 časova.

Različito pišu i izgovaraju

Bogorodicu zovete Filerimosa, premda je uvrežen naziv kod nas Filermosa. Zašto?

- Na internetu, pa čak i u literaturi, možete naći da iste reči i pojmove razni autori različito pišu i izgovaraju. Mešaju se grčka i latinska leksika. Zato sam ja tokom rada na romanu imala savetnike za grčki, italijanski i ruski jezik, kojima sam se u knjizi i posebno zahvalila. Kod njih sam proveravala kako se pišu neke reči, kako se neke reči prevode i izgovaraju. U konkretnom slučaju, brdo na Rodosu je Filerimos ili Gora Filerimos, a ikona Bogorodica Filerimosa.