POZORIŠNA KRITIKA: Opravdani zločin

Galerija likova podrži njenu bizarnu odluku, svima je isti "stao na žulj"... Bez uobičajenog "magijskog realizma", snolike, nadrealističke, apsurdne korone nad komičkom radnjom, Kovačević je, u "Ženi..." prikazao svoj raskošni komediografski dar, bez ikakvog žanrovskog pomagala.

Profesorka medicinskog fakulteta Marta (Jelena Đokić), bolesna od teške bolesti, mlada Romkinja Tereza (Sunčica Milanović), medicinska sestra, koju je nasilnik ostavio trudnu, Martini roditelji, otac Vojin, bivše vojno lice, ubeđen da je počeo treći svetski rat, zato naoružan (Miodrag Krstović), majka Sofija, koja trpi napornog i muža ženskaroša i katastrofologa, žrtve su "počivšeg", u stvarnosti još živog nasilnika, koji im je zagorčao život, a Vojinu, zbog nasilja nad Martom, postao i meta... Sastaju se na dan Martinog rođendana, u njenom stanu (scena Vladislava Munić Kanington, kostim Dragica Laušević), gde im se pridruže Terezina pomajka Nana (Anđelika Simić) i Terezin brat, ulični svirač Bata (Dušan Tomić)...

Umeće Dušana Kovačevića da od običnih ljudi načini junake svog i našeg života ogleda se u toplini, sa kojoj ih oslikava, kao i u njihovom prikazivanju u životnim situacijama, sa neverovatnim obrtima, kao i dobronamernosti, zbog koje se ništa zlo na sceni ne događa. To se ili već dogodilo, pa gledamo posledice, ili je u pripremi da se dogodi...

Jezik, kojim Kovačevićevi likovi opisuju svoj život i muke koje ih tište je mnogoznačan, ne nosi samo informaciju o njima, nego i psihološki profil, emotivni status...

Jelena Đokić sa mnogo šarma, uzdržano, odmereno, ali sa odličnom transformacijom na pesmu "Oj, mladosti" Arsena Dedića je svojim scenskim likovima dodala ženu koja, možda, umire, ali to hoće da prevaziđe dobrotom, a Nela Mihailović je, po ko zna koji put, ali ovoga puta najsjajnije, prikazala svoj zvezdani talenat za komediju, igrajući Soju sa mnogo nijansi, zabrinutu za kćer, muža, ali i oštru kritičarku pokvarenosti sveta oko sebe...

Miodrag Krstović je, opet, oduševio gledalište komičnim likom, koji voli život i žene, ali ima "ugrađenog" neprijatelja, sa kojim se nepotrebno sukobljava i redovno strada... Sunčicu Milanović, Anđeliku Simić i Dušana Tomića je autor i reditelj pažljivo odabrao za namenjene im uloge, znajući da šarm i umeće kojim vladaju u sigurnom hitu doprinose jarkom glumačkom bojom ...

"Udovica živog čoveka" je najnovija predstava iz pera Dušana Kovačevića, koja će, kao i ostale njegove komedije, trajati dugo, dajući šansu glumcima da je preuzmu i obogate bravurama, ali će, u opusu našeg akademika, ostati i kao vredna dramska literatura, o strašnom događanju, neiskorenjivom, koliko i neobjašnjivom u pogledu trpljenja žrtve - porodičnom nasilju za koje, u dobrim komedijama, nasilnik mora da podnese konsekvence.

Ne samo pred Bogom, nego i pred ustreptalom publikom.