KNJIŽEVNOST KOJA IMA POTPUNI SMISAO: Aleksandru Gatalici uručena knjinževna nagrada “Radovan Beli Marković”
RADOVAN Beli Marković je svoje napisao, podigao u nebo kao zidanicu, kao nebesku crkvu. Vratila se dole svojim temeljima i vi više nemate potrebe da kažete: „Da, to je taj čovek koji je napisao nešto”. To postaje nešto nalik narodnoj književnosti, nešto nalik „ne znamo tačno ko je napisao”, nešto nalik „napisali su svi ljudi, a zapisao Radovan Beli Marković”. Ako ima nešto čemu u 60. godini kao pisac, nakon 34 godine pisanja, stremim, to je to. Koliko ću uspeti, ne znam. Znam da je Radovan uspeo.
Foto B. Puzovic
Ovo je deo besede Aleksandra Gatalice, ovogodišnjeg dobitnika Nagrade “Radovan Beli Marković”, za najbolju knjigu proze na srpskom jeziku, za zbirku priča “Druga violina i druge priče” u izdanju “Akademske knjige” iz Novog Sada. Gatalici je priznanje, u porti manastira Svetog Đorđa, u rodnom selu Radovana Belog Markovića, uručila Snežana Škorić, direktorka Biblioteke “Radovan Beli Marković” u Lajkovcu. Foto B. Puzović
- Od svoje okoline, od svojih Ćelija, od svog Lajkovca, od Kolubare napravio je Radovan drugi svet – naglasio je Gatalica. - Kao pisac moram kazati da to koliko je teško toliko je i jednostavno. Bitna je odluka u glavi o tome šta je književnost. Za Radovana Belog Markovića književnost nije bila sa ovog sveta i s tim se potpuno slažem. Od prve knjige želim i gledam na to tako da ni moja književnost nije sa ovog sveta. A sa kog je sveta književnost ako nije sa ovog? Foto B. Puzović
Gatalica je dao odgovor, da je književnost sa sveta idealnih proporcija, idealne etike, idealnih slika, sa jednog arhetipskog sveta, što je možda i ponajvažnije. Drugo pitanje je gde ide ta književnost koja nije sa ovog sveta, u kakvom je ona dosluhu sa ovim svetom?
- Ona je u ozbiljnom i veoma važnom dosluhu sa ovim svetom, svetom oko nas – odgovorio je laureat. - Ona unapređuje, dograđuje, doziđuje svet lepotom reči. A nema srpskog pisca u novije vreme koji je imao toliku lepotu reči, izraza, rečenice, opisa kao Radovan Beli Marković, toliku lepotu ćirilice. I onda se dešava fenomen, dobijete Kolubaru iznad Kolubare, dobijete Ćelije iznad Ćelija, dobijete ideale u oblacima. Kad se zaokruži taj idealni svet književnosti Radovana Belog Markovića on počinje da utiče na ovaj stvarni svet. Jer, ako ne utiče, onda, gde živimo? U nekom kosmosu, u nekom sazvežđu, to nema pravi smisao i nema puni smisao. Književnost Radovana Belog Markovića je imala pravi, puni i potpuni smisao.
Foto B. Puzović
Jednostavno pitanje
- Kada sam 2008. godine sa romanom “Nevidljivo”,koji je jedan od mojih najvažnijih dela, bio u finalu NIN-ove nagrade, i kada sam u tom strašnom finalu u kom se nalazilo pet velikih knjiga srpske književnosti ostao bez te nagrade, prvi koji me je pozvao bio je Radovan Beli Marković – kaže Gatalica. - Postavio mi je jednostavno pitanje: “Da li ti možeš bolje od ovoga?”. Rekao sam mu da mislim da mogu. Sledeći roman bio je “Veliki rat”. Pa sad vidite kako je mnimi literata uzidan tako duboko u temelje.
Jedan dobar čovek
- Na ovom istom mestu sa Radovanom Belim Markovićem snimio sam prvu emisiju za RTS “Dijalog sa književnicima” - kaže Gatalica. - Odjavna špica dogodila se upravo ovde, na maloj uzbrdici. Poslednja scena trebalo je da bude dirljiva i bila je dirljiva. Radovan je trebalo da krene sa svojim štapom uzbrdo, polako, kako se on kretao, da se okrene posle pet metara i da nam mahne u kameru. Mislili smo da je to ta scena. Ali onda se niotkuda pojavio pas, ničiji, nečiji, koji je krenuo uz Radovana u stopu. I mi smo imali odjavnu špicu, gde odani pas prati jednog dobrog čoveka.
Dostojan
- S obzirom na to da je Aleksandar Gatalica pripovedač prepoznatljivog stila i poetike, reprezentativan predstavnik pavićevskog krila postmodernizma, kojem je i sam Radovan Beli Marković pripadao, i da je Gataličino delo unekoliko u dosluhu sa konceptom pripovedanog mesta kakvo je Radovan Beli Marković izumeo, smatramo da je on dostojan dobitnik nagrade koja nosi ime najneobičnijeg savremenog srpskog pisca – rekla je između ostalog predsednica žirija dr Slađana Ilić.