TRAGANJE ZA SVETLOŠĆU MEĐU JAVOM I SNOM: Dobrivoje Dobri Stojanović, dobitnik nagrade za umetnost Vukove zadužbine
SVOJ život ne mogu da zamislim bez slikanja. Slikarstvu nisu potrebne definicije, ono je samo sebi dovoljno, jer je i poezija i lepota i svetlost.
Foto Narodni muzej Vranje
Ovo tvrdi veteran naše likovne scene Dobrivoje Dobri Stojanović, kom je u Svečanoj sali Vukove zadužbine, uručena nagrada za umetnost ove institucije, a dodeljena mu je za „izuzetne rezultate kojima ulazi u red velikih vukovaca i pregalaca srpske kulture i umetnosti“. Za Stojanovića je ovo priznanje koje dodeljuje ustanova koja čuva našu temeljnu baštinu, potvrda koja ga motiviše da nasatvi dalje, i dodaje:
-Dosta davnno, nakon što sam se vratio sa specijalizacije u Belgiji, bio sam angažovan da uradim scenografiju za Vukov sabor u Tršiću. I od 1973. datira neka moja posvećenost i bliskost sa oim što nam je Vuk ostavio.
Svečano uručenje
NAGRADA Vukove zadužbine za nauku, dodeljena je Novici Miliću, za knjigu „GOZBE. Mišljenje i pevanje u antici i renesansi“ (I Antika i II Renesansa), čiji je izdavač Most art Jugoslavija. O laureatima su govorili prof. dr Slobodan Grubačić, dopisni član SANU, predsednik Odbora za nauku Zadužbine, akademik Svetislav Božić, predsednik Odbora za umetnost, kao i prof. dr Boško Suvajdžić, predsednik Skupštine Vukove zadužbine, koji je uručio priznanja, uz dr Branka Zlatkovića, predsednika UO Vukove zadužbine i Vidoja Petrovića, gradonačelnika Loznice.
U centru njegovih umetničkih interesovanja je, kaže čovek, koji mu jeinspiracija:
-On stub postojanja i življenja. Čovek je možda najsavršenije biće koje egzistira na ovoj planeti i treba se diviti njegovoj perfekciji- smatra laureat. - U ovim mojim slikarskim sećanjima lebde žene, životinje, ptice, čudnovata mitološka bića ili ličnosti iz mašte, iz priča i legendi, kao i neobični detalji otrgnuti iz zaborava, poput raznih pejzaža, bilja, plodova. Zbog tog poetskog momenta, moje slikarstvo je nezavisno od trenutka pripadnosti. Nema tu pečata mode kao spoljne ozbake epohe i strasti. Više je usmereno ka introspekciji, nego ka deklarisanju bilo kom pravcu.
Pre više više od tri decenije veliki Mića Popović, zabeležio je o radovima našeg sagovornika: „Dobri se ne dvoumi; njemu je sopstveni likovni znak sigurno polazište i jedini autoritet koji priznaje. U filozofskom pogledu se Dobrijevo delo nalazi (i dobro snalazi) u velikoj i složenoj porodici nadrealista...“ Foto Galerija Mostovi Balkana
-Moji radovi imaju isto poreklo u snovima i prisećanjima gde se prepliću elementi nadrealnog i fantastike – objašnjava Stojanović. - To je poetsko shvatanje čoveka. I možda realniji svet od onog oko nas. Tako, moje slike nalaze ishodište između sna i jave, mogućeg i nemogućeg, podsvesnog i svesnog, iracionalnog i racionalnog, logičkog i halucinativnog.
Usamljeni svet koji iščekuje
MI ne mmožemo pouzdano da utvrdimo gde prestaje misao, gde se smenjuje san i kada počinje život- tvrdi sagovornik. -To je svet napušten, usamljen, zaboravljen, namučen, uznemiren...Svet koji nešto iščekuje, nada se i pita: gde sada, kuda dalje?
Dogodine bi, još prema želji i preporuci velikana čiji se likovni svet, takođe, smestio između jave i sna- Ljube Popovića, ovaj slikar trebalo da održi izložbu u valjevskoj Modernoj galeriji, a potom bi najverovatnije gostovao i u Savremenoj galeriji u Subotici. Za izlaganje njegovih radova zainteresovane su i druge institucije.
-Već dugo me preokupira svetlost, bez koje čovek ne bi mogao da postane. Ona je vrlo važna, značajna, posebno za sliku. Svaki čovek traga i za nekom svojom, sopstvenom svetlosti, ali i svetlosti božanskoj- zaključuje Stojanović, koji i dae veruje u misao Dostojebskog da je: „došlo vreme da samo lepota može spasiti svet...“