NEOBJEKTIVNI BRITANSKI POGLED NA SVET: Zašto je knjiga Kristofera Kartvuda "Čerčil i Tito" ostala bez stručne recenzije

RETKO se događa da se promocija neke knjige pretvori u demantovanje njenog sadržaja, kao što se desilo prošle nedelje na predstavljanju dela britanskog autora Kristofera Katervuda "Čerčil i Tito: SOE, Blečli park i podrška jugoslovenskim komunistima u Drugom svetskom ratu". Nju je preveo advokat Igor Pantelić, objavljena je u biblioteci Posebna izdanja "Službenog glasnika", a eminentni istoričari dr Bojan Dimitrijević i dr Nemanja Dević iz Insituta za savremenu istoriju rekli su da knjigu treba pročitati i polemisati sa njom, jer autor niti je objektivan, niti poseduje dovoljno znanja o temi.

- Knjiga deluje propagandistički, istoriografski je tanka i predstavlja zakasneli omaž Čerčilu i pokušaj da se Britanija stavi na mesto predvodnice saveznika, na kome u Drugom svetskom ratu nije bila. Ključne sile su bile Sovjetski Savez i SAD, što pokazuje očigledna činjenica da su one posle rata delile svet i posebno Evropu, a da se Britanci tu nisu mnogo pitali. Iznenađen sam što je knjiga objavljena a da niko od istoričara nije konsultovan. Ovakve knjige bez stručne recenzije mogu ljude slabijeg znanja da dovedu do zabluda - kaže, za "Novosti", dr Dimitrijević.

Iako naslov knjige upućuje na otkrića "tajne istorije" Drugog svetskog rata ona počinje opširnom Katervudovom interpretacijom istorije Balkana "od Noja do Avnoja", sa neverovatnim konstrukcijama. Kartervud gde god može insinuira da su za "varvarstva" na Balkanu krivi Srbi koji su patološki opsednuti Kosovskim bojem. On navodi da "čak i u 21. veku" NATO mora da dežura na Balkanu "radi očuvanja mira i sprečavanja masakra, poput onog u Srebrenici 1995. godine. Reč je o zločinu kada su srpske snage pobile preko 8.000 nevinih bošnjačkih muškaraca i mladića".

Ko pomisli da je Katervud na strani partizana razočaraće se kada pročita: "On je (Čerčil) imao da pobedi u aktuelnom ratu, sa što manje savezničkih žrtava... političke složenosti u vezi sa time koje gerilske formacije uspešnije zadržavaju većinu divizija Vermahata na Balkanu bile su potpuno nevažne: tada je bilo bitno koja grupa koljača ubija više Nemaca i to je bio jedini osnov za donošenje odluka. Dakle, Čerčil je spasao Britaniju i zapadnu civilizaciju od nacističke dominacije i varvarstva..." Dakle, i partizani i četnici su "koljači", divljaci, među kojima je mudri kolnijalni gospodar Čerčil dobrao boljeg poglavicu, čime je vezao 1943. nemačku vojsku na Balkanu i omogućio saveznicima da se iskrcaju u Italiji. Nije ni mogao da napiše da su Nemci iz Jugoslavije masovno upućivani na Istočni front, jer bi time pobio svoju tezu da su "Sovjeti trećinu Drugog svetskog rata bili Hitlerovi saveznici". Katervud tvrdi da je u Čerčilovoj arhivi pronašao dokaze kako ovog "strateškog genija" na podršku Brozu nisu navele sovjetske krtice u štabu SOE u Kairu, iako je njihovo postojanje kao "grupe Kima Filbija" odavno dokazano.

- Ova knjiga je sve samo nije objektivan pristup. Izvori na kojima se knjiga zasniva su značajni, poput ličnog fonda Čerčila i Dikina, ali oni nisu jasno istaknuti u rukopisu, i za proverljivost tvrdnji i citate nedostaju jasne fusnote. Knjiga nije utemeljena u naučnom aparatu - bio je na promociji izričit dr Dević.

Prevodilac Igor Pantelić je na promociji ocenio da knjiga "nije pisana suvoparnim jezikom, nego dosta dinamično, za zapadnog čitalaca sa objektivnim pristupom".

- On je, nažalost u pravu, jer to je knjiga za britanskog čitaoca i opravdava britansku politiku. Važno je biti svestan te namere, bez pardona. Paradoksalno je, da su se osamdesetih godina na našoj sceni pojavile knjige britanskih autora koje su objektivnije govorile o ratu u Jugoslaviji, iako je među urednicima i ljudima na čelu izdavačkih kuća bilo i nekadašnjih partizana! Više od tri decenije kasnije i kod nas i u svetu izdavači kao da se vraćaju na opcije iz nekih posleratnih vremena. To pokazuje i Katervud braneći pozicije Britanije iz 1943. u 21. veku. Kod nas je izraženo neznanje i fascinacija autorima koji dolaze sa zapadnih univerziteta, zbog uverenja da je sve što oni pišu ili kažu tačno. To nije tako i naši ljudi to moraju da znaju. Nekritički pristup ovakvim knjigama govori i o našoj i dalje provincijalnoj precepciji savremenih istorigrafskih tokova - zaključuje dr Dimitrijević.

Od kritičara do stipendiste

Kristofer Katervud, rođen 1955. je po obrazovanju istoričar, koji se prvo specijalizovao za istoriju crkve, o čemu je do 2000. napisao pet knjiga, zatim se bavio Bliskim istokom i Balkanom, a posle toga napisao nekoliko veoma kritičkih dela o Čerčilu, koga je predstavio kao potpuno neuspešnu ličnost. To se promenilo kada je počeo da dobija stipendije Čerčilove zadužbine i koledža u Kembridžu, posle čega je o Čerčilu pisao panegirike. Dobio je 2001. i Rokfelerovu stipendiju, a 2002. je bio konsultant tima za stratešku budućnost britanskog premijera Tonija Blera, dok je 2009. bio predavač na Vojnom institutu Virdžinij. Najviše predavanja i danas drži u SAD.