I UBIJENI KRALJ NA BRANIKU OTADŽBINE: U sva tri prostora Muzeja Jugoslavije izložba povodom 90. godina od ubistva karalja Aleksandra
NA dan kada je pre devet decenija u atentatu u Marselju stradao kralj Aleksandar Prvi Karađorđević, u sredu, 9. oktobra, u sva tri prostora Muzeja Jugoslavije biće otvorena kompleksna, multidisciplinarna izložba koja će se baviti njegovim ubistvom.
Foto Muzej Jugoslavije
Ali, i svim što je sledilo: sahranom (u to vreme svetskim događajem), spomeničkim nasleđem (odnosno tragovima koji su opstali), negovanjem sećanja na jugoslovenskog vladara u narodu, kao i stvaranjem mita o njegovim poslednjim rečima...
Postavku "Čuvajte (mi) Jugoslaviju", kako za "Novosti" otkriva Neda Knežević, direktorka muzeja, inicirao je ministar kulture Nikola Selaković, a u njenu realizaciju (zbog obima posla i roka od samo nekoliko meseci), bio je uključen čitav tim ustanove, koja bi do kraja godine trebalo da oboriti rekord od 200.000 posetilaca.
- Tokom više od deset godina, deo rada naše kuće, poput velikog projekta "Ko je Soko taj je Jugosloven" i drugih izložbi, odnosio se i na takozvanu prvu Jugoslaviju - nastavlja sagovornica, objašnjavajući da gotovo 90 odsto njihovog fonda čini period posle Drugog svetskog rata, pa je tek pred njima prikupljanje materijala vezanog za kraljevinu.
Manjak muzejske građe vezan za temu je bio, kako kaže, izazov, jer je u deficitu u celom regionu, a proces nabake sa svetskih aukcija kompleksan i zahtevan (na ovaj način su posle šestomesečne procedure došli do supijere kralja Petra Drugog, nedavno predstavljene publici).
- Ova izložba otvorila je tako i međuinstitucionalnu i međunarodnu saradnju, i pokrenula jedno dublje istraživanje - objašnjava Kneževićeva. - Posao je bio veoma složen, pozajmili smo 57 predmeta i 315 fotografija, filmova i dokumenata, sarađujući sa 39 institucija i 15 privatnih kolekcionara, iz Srbije, ali i Crne Gore, Hrvatske, Slovenije...
Most i česma
U BEOGRADU je podignut most kralja Aleksandra, a pilone sa četiri skulpture vezane za nacionalnu istoriju Jugoslovena, trebalo da uradi Ivan Meštrović, ali došao je rat i spomenici nikad nisu urađeni - priča Biljana Crvenković. - Spomenik u glavnom gradu nikada nije dobio, ali je postojala česma u Lisičjem potoku, neka vrsta spomena, koja je imala i tu intimnu vezu, jer je tu često boravio. Na njoj su stihovi koji se nalaze i u kraljevskom dvoru, u tom velelepnom prostoru koji je radio Nikola Krasnov. Reč je o četiri stiha, čiji se autor ne zna.
Jedna od najvećih ekskluziva postavke stiže iz Francuske, iz muzeja u Marselju, otkriva sagovornica, jer će, van njenih granica, premijerno biti predstavljene posmrtne maske našeg vladara i Luja Bartua (ministra spoljnih poslova poginulog u istom atentatu), koje su proglašene za kulturno dobro ove zemlje. Foto Muzej Jugoslavije
Iz Vojnog muzeja na postavci će se naći uniforma u kojoj je kralj ubijen, a iz Narodnog muzeja maketa u kamenu za spomenik u Parizu, koji je uradio vajar Maksim Real del Sart. Iz Kraljevskog dvora na Dedinju stiže portret Paje Jovanovića, iz Dvora patrijaršije SPC, specijalno za ovu priliku, prvi put će široj javnosti biti predstavljena skulptura nastala prema njegovoj originalnoj posmrtnoj maski, a sa koje je Aleksandrov lik kasnije korišćen na većini spomenika.
Meštrović i Cetinjani
OD trenutka ubistva, do početka masovnog podizanja spomenika, Ivan Meštrović, Aleksandrov prijatelj i dvorski vajar, već nije bio toliko aktuelan, iako mu se dvor i dalje obraćao, kaže Crvenkovićeva. Sve veći značaj dobijali su odbori za podizanje spomenika, a pronađene su odluke u kojima se žale što im dvor nameće Meštrovića. Ovaj vajar je, ipak, bio angažovan na mostu kralja Aleksandra, u Beogradu, radio je u Zagrebu, a jedan od primera je i spomenik na Cetinju.
- Priča o svim spomenicima je slojevita, pa je tako bilo i na Cetinju - nastavlja sagovornica. - Da bi se uradio na propisan način, urbanističko arhitektonskog rešenja, zahtevalo je da se prvi put u ovom gradu, sruši jedna zgrada. Između ostalog i to je izazvalo nezadovoljstvo stanovništva, pa je spomenik otkriven bez ceremonije. I trajao je jako kratko.
- Deo postavke su i dva "fara" sa kraljevog automobila iz ostavšine Bratislava Brace Petkovića, osnivača Muzeja automobila. Napravljena je maketa Aleksandrovog broda, koja će ostati u našem fondu, ali i replika jednog vitraža iz dvora - zaključuje direkorka MJ.
Kako će Muzej Vojvodine u decembru imati postavku o ličnosti ubijenog kralja, a izložba se priprema i na Olpencu, kustosi- Veselinka Kastratović Ristić, Biljana Crvenković, Aleksandra Momčilović Jovanović i Radovan Cukić - opredelili su se da se njihova tema odnosi na odjek atentata, odnosno na to koliko je i kako država učestvovala u stvaranju kulta kralja, kao kohezionog faktora u očuvanju Jugoslavije.
- Atentat je uzdrmao zemlju, koja i pre toga nije bila na najboljim osnovama, a i međunarodni kontekst je postajao sve problematičniji - objašnjava Veselinka Kastratović Ristić. - Pravljenje spomenika ubijenom kralju, ili otvaranje objekata koji su nosili njegovo ime, zapravo je trebalo da budu pokazatelji da je država jedinstvena i da može da se odbrani.
Ispratili ga Šumadinci
JUGOSLAVIJA je imala tri kralja: Petra Prvog, koji je sebe više doživljavao kao srpskog monarha, Aleksandra Prvog i Petra Drugog - kaže Veselinka Kastratović Ristić. - Na fotografijama sa sahrane, što će se videti i na izložbi, protokolom je i za Aleksandra pokušano da se zadrži to da je bio prvo srpski kralj. Kada je umro kralj Petar, do crkve na Oplencu su ga doneli njegovi Šumadinci, i to trećepozivci, a uneli su ga momci iz naroda u šumadijskoj nošnji. Protokol za Aleksandrovu sahranu bio oslonjen na iskustva sa evropskih dvorova, ali ga je u oplenačku crkvu uneo narod. Šumadinci. Njegova osećanja jesu bila neosporno jugoslovenska, ali je utisak da je završetak sahrane bio poruka Srbiji, da i dalje okuplja sve južnoslovenske narode i ostane čvrsta i stabilna.
Inicijative za podizanje spomenika, prema rečima Biljane Crvenković, nastaju odmah posle ubistva 1934, ali većina spomenika opstaje tek do 1941. godine:
- Ono što se zadržalo do 1945. stradalo je u drugom talasu brisanja sećanja. Uspeli da pronađemo samo fragmente, i to ne spomenika, nego maketa i nacrta. I kod nas i u regionu, veoma malo pažnje usmereno je na istraživanje baštine tog perioda.
Spomenika je bilo širom Jugolsvavije, ali je negde brzo, a na nekim mestima sporije prikupljan novac za njihovo podizanje, kako primećuje Radovan Cukić, dodajući da je za izložbu napravljena interaktivna mapa, koja će ostati u kolekciji MJ, i moći da se nadopunjava novim otkrićima (o podizanju, ali rušenju monumenata, o čemu gotovo da nema nikakvih dokumenata):
- Tamo gde su se lokalni interesi pokolopili sa proklamovanom politikom unitarnog jugoslovenstva išlo je mnogo lakše. Primer je mali Rakek, gde se vrlo brzo, posle atentata, podiže monumentalna skulptura, jer je Italijanima trebalo pokazati da je tu granica. Da ima ko da je čuva, pa čak i mrtav kralj. Isti slučaj je sa granicama u Bačkoj, Baranji, gde je opet pretnja bila revizionistička Mađarska. Foto Muzej Jugoslavije
Jugoslovenskoj ideji ostali su najverniji pripadnici "Sokolskog pokreta", koji su razumeli da se približava rat i da ni jedna regija samostalno neće uspeti da se odbrani, objašnjava Veselinka Kastratović Ristić:
- Bili su uvek naklonjeni kralju i otadžbini, ali im je i stanje u svetu bilo pokazatelj da mora da se insistira na očuvanju Jugoslavije.
"Sokoli" su čuvali Jugoslaviju, prema kraljevom zavetu, koji je i u imenu ove postavke, ali njeni autori su saglasni da su te "poslednje reči" deo mita.
- Povrede koje je zadobio u atentatu nisu dozvoljavale da progovori bilo šta - tvrdi Cukić. - Ali, Bogoljub Jevtić, ministar spoljnih poslova koji je bio u njegovoj pratnji, odreagovao je i vrlo brzo su se u javnosti pojavile te navodne kraljeve poslednje reči. To je imalo puno političko opravdanje, jer zemlja nije još bila dovoljno učvršćena i bilo je potrebno naći neko novo vezivno tkivo za opstanak Jugoslavije. U tom kontekstu ova rečenica je bila dobrodošla i zaživela je. Kroz štampu se vidi da je bila veoma dobro prihvaćena. Urezana je na gotovo svakom spomeniku, a postoji i na etnološkim predmetima koji čine značajan segment izložbe.
Kasnije se pojavila i krilatica "Čuvaćemo Jugoslaviju", a kako otiva sagovornik biće izložen i jedan oficirski sat, jedne klase pitomaca, na kome je upravo to ugravirano.
- Na izložbi će biti i guslarski spevovi, koji opisuju i trenutak ubistva, sahrane, međunarodnu situaciju. Vrlo su emotivni, i kao i ostali predmeti narodne radinosti ukazuju na to koliko je bilo bitno očuvanje ideje ujedinjenja - smatra Biljana Crvenković.