TUŽNO POREPISIVANJE ŽIVOTA, SA MALO HUMORA: Praizvedba "Udovica živog čoveka" Dušana Kovačevića na 40.rođendan Zvezdara teatra
NA dan kada je predstavom "Mrešćenje šarana" Ace Popovića (u režiji Dejana Mijača) pre četrdeset godina otvoren Zvezdara teatar, 8.oktobra, premijerno će biti izveden novi komad Dušana Kovačevića "Udovica živog čoveka", u režiji samog pisca. Biće to dvanaesti tekst našeg dramskog barda na ovoj sceni, koji će zbog velikog interesovanja imati tri izvođenja za redom. Zato su u Zvezdara teatru najavili tri ravnopravne premijere, pa je ista predstava na repertoaru i 6. i 7.oktobra.
foto J.Babić
- Ovde sam više od polovine života, pre toga sam 15 godina proveo u Ateljeu 212. To su moje dve kuće, tamo sam počeo da radim, ovde završavam - kaže Dušan Kovačević. - Inače, priča je skrivena u samom naslovu i podnaslovu. "Udovica živog čoveka" je malo ironičan naslov, ali kad budete gledali predstavu videćete da je dosta tačan. Podnaslov je još indikativniji - "Prepisivanje života". Priča o jednom događaju u koji je upleteno nekoliko tokova, a manje - više sve su priče o nasilju. U svim mojim komadima reč je o ugroženosti čoveka ili porodice od neke vrste nasilja, da li državnog aparata ili grupe koja vrši prisilu.
U ovom (kao i ostalim njegovim delima), ističe Kovačević, kad država ne radi svoj posao, ljudi preuzimaju ulogu države.
- To se zove običajno pravo. Već je to postalo epidemija kod nas, posebno nad ženama. I ne samo ženama, nego generalno nad slabijem. Skriveno nasilje je gore od vidljivog, još je teže fizičko od psihičkog. Tako i ide, od udarca do reči. Već godinama, bar jednom nedeljno, slušamo istu priču. Kad se žrtva žali, služba ne reaguje ili čak štiti nasilnika ( često su to uniformisana lica kojima niko ništa ne može), pa se desi da neko privatno rešava problem. Grublja varijanta je krvna osveta... Sve ovo što pričam bilo bi užasno, da kao u svim mojim dramama i filmovima nije začinjeno komedijom. Kod nas je običaj da se ispriča lep vic na sahrani, da ne bude baš tužno...Trudio sam se da ova priča liči na život danas. foto J.Simović
Dobrota i nežnost
- ZA mene je ovo jedna od najtužnijih sudbina koje sam odigrala. Jena otvorena živa rana sa oročenim trajanjem,ali onog trenutka kad moja junakinja Marta dozvoli sebi dobrotu bez straha da će biti povređena i da primi nežnost, bez bojazni da će biti "ogrebana", počinje njen put izlečenja. Milsim da je ova predstava naš vapaj da se to isto desi našem društvu da dozvoli dobrotu i nežnost - kaže Jelena Đokić, koja igra glavnu ulogu.U predstavi igraju i Nela Mihailović, Miki Krstović, Sunčica Milanović, Anđelika Simić i Dušan Tomić. Scenograf je Vladislav Munić Kanington,a kostimograf Dragica Laušević.
Kako kaže Kovačević, u ovom komadu je želeo (pošto ne zna koliko će još da piše) da napiše sve što zna.
- Ako se, u međuvremenu, još nečeg setim, napisaću - našalio se pisac. - Moja teorija je da tekst mora da se napiše i odigra tako da ga podjednako gledaju, razumeju i vole, čistač obuće i profesor univerziteta. Ne može da se pravi ni jedna vrsta kompromisa i kaže "on ne razume zato što nije školovan". Ja o tome vodim računa od mog prvog komada do danas. Isključivo poštujem kauzalnu dramaturgiju: ako se nešto pojavi, mora da se igra i kasnije. Likovi su uslovljeni drugim likovima, sa jedinstvom vremena i radnje, što je poprilično teško raditi.Ali, kad dođete do rešenja ,to je zadovoljstvo. Publika za nepuna dva sata odgleda sudbinu jedne porodice ili društva, prisustvujući predstavi ne kao pozorišnom činu, nego kao svedok događaja...
Kovačević objašnjava da u početku ne zna šta će napisati. Ima ideju koja je okosnica,ali je važno da sam sebi može komad da prepriča u jednoj rečenici.
- Čim imam tri rečenice, znači da imam neki problem! Zato je poslednja verzija "Udovice" jedanaesta. Toliko sam puta prolazio kroz tekst. E, onda gledam kako da se budući glumci u ulogama lakše osećaju. To je kao da im šijete odela.
Turneja u Hrvatskoj
U ORGANIZACIJI Srpskog kulturnog društva "Prosvjeta" u zagrebačkom "Kerempuhu" Kovačevićeva predstava biće izvedena već 28.oktobra, a potom i u Sisku, Puli, Rijeci i Zadru.
Prvi Kovačevićev komad izveden u Zvezdari teatru bio je "Profesionalac" (1990), usledili su "Urnebesna tragedija", "Lari Tompson, tragedija jedne mladosti", "Kontejner sa pet zvezdica", "Doktor šuster", "Generalna proba samoubistva", "Život u tesnim cipelama", "Kumovi", "Rođendan gospodina Nušića", "Klasutrofobična komedija" i "Hipnoza jedne ljubavi".
Krug nasilja
- Nasilje se umnožava i ono što je najstrašnije, toleriše se. U svim oblicima, na svim nivoima: počevši od osnovne škole ,pa do velikih kompanija koji čine nasilje nad radnicima. Svaka vrsta me užasava: prema njudima, životinjama, prirodi. Posekli smo celu Srbiju da bi se izvozilo drvo u inostranstvo,pa ćemo mi kasnije da uvozimo nameštaj. To je taj krug nasilja. Ovo je moja opsesija i od detinjstva refleks da to ne trpim. Svako ima neku svoju temu, ovo je moja.