POZORIŠNA KRITIKA: LJubav sa posledicama - 58. BITEF
AUTORKE - Sendi Bakotić, Vanda Velagić, Tijana Todorović, Lene Lekše i rediteljka, Tjaša Črnigoj su se latile zadatka da se pozabave ženskom seksualnošću u ciklusu od pet predavanja - performansa, od kojih se poslednji, prikazan na 58. Bitefu, ticao bolne teme nasilja nad ženskim identitetom, abortusa i kontracepcije.
Prvu dijafragmu, kao zaštitu od trudnoće, proizvela je slovenačka fabrika auto-guma i luft dušeka - Sava iz Kranja, a pioniri su bili slovenačka političarka Vida Tomšič i njen suprug, ugledni ginekolog, Franc Novak. Dve predavačice - performerke, Sendi Bakotić i Vanda Velagić su nam, najpre na trgu ispred Bitef teatra, pa u holu (ulaz u žensko telo i anatomija ilegalnog abortusa), pa opet na trgu, pa onda u sali istog teatra, pokazale genezu jugoslovenske priče o teškoj temi legalizacije kontrole rađanja, sa istorijom dijafragme i legislative abortusa, i danas teške teme u zakonima u svetu. Tema je relevantna, predavačice simpatične, ali predstava "Seksualno vaspitanje 2: Borba" pripada, na primer, Bitef polifoniji, jednom od dugogodišnjih dragocenih, kvalitetnih i nezaobilaznih pratećih programa svakog Bitefa. U Glavnom programu, mogao je da se prikaže možda čitav ciklus predstava o seksualnom vaspitanju aktivistkinja - performerki, vrlo zapažen i vrednovan u Sloveniji.
Na 58. Bitefu je predstava slovenačkih istraživačica pokazala koliko malo pozorišta ima u programu našeg najznačajnijeg festivala. Žanrovski, predavanje-performans smo već preživeli, pa je novost pripovedanja, a ponekad i čitanja na sceni, odavno potrošena. A kuriozitet, da se prva kontracepcija, po intenciji dr Novaka, misionara i borca za žensko zdravlje, proizvodila u fabrici auto-guma, simpatičan je detalj, ali nedovoljan da održi ritam performansa, u kome su potresne priče, o kriminalnim, smrtonosnim abortusima, silovanju u braku, alkoholizmu muškaraca kao uzroku čestih abortusa, kao i neosetljivost zakonodavaca na prava žene na rađanje i njegovo sprečavanje su svuda bolne i istinite.
Ono što ovo progresivno pregnuće udaljava od Glavnog programa elitnog festivala je njegova nužna improvizovanost, utisak da se prisustvuje času polaznika, koji imaju za cilj da ispričaju svoju priču u cilju njene promocije i, eventualno, aktivizma da se, skretanjem pažnje na problem, nešto u društvu promeni. Uz ovakva predavanja-performanse bi trebalo da neizostavno sledi debata, u kojoj bi širok dijapazon učesnika, žrtava i "dželata" imali priliku da suprotstave argumente. I da spasu žene, ako ne svet. Pravednošću, svakako ne lepotom.