POZORIŠNA KRITIKA: Let u mestu-58. BITEF

Oni ne "smekšavaju" pred našim očima, njihov uzrast (40 plus) i sama koreografija, uz jednolični, ritmični ton kompozitora (Koti K.) upozoravaju na postepeno gubljenje mišićnog, energetskog i životnog tonusa, valjda. Pozorišni kritičar dozvoljava sebi ovu poizvoljnost stoga, što ova predstava ponajviše pripada (kao mnoge na Bitefima) Festivalu igre, gde njihov kvalitet i značaj procenjuju baletski kritičari. Ovde, na pozorišnom festivalu, gledalac može da uživa u vrhunskoj preciznosti,izdržljivosti i koncentraciji deset igrača trupe Dens on. Hristos Papadopulos (asistent koreografa Georgios Kotsifakis), svojom koreografijom, zapravo, pokazuje koliko telo igrača ostaje moćno, jer je dens mantra, sitni pokreti koji tvore zamah, poznato je, u igri jedan od teže izvodivih zadataka. Naoko sasvim umireno telo, spuštenih ruku i opuštnog stava sve vreme u gledaocu stvaraju izvesno usplahireno (dramatično?) očekivanje trenutka kada će se pojedinac, u istom ritualu, izdvojiti i narušiti sklad blagog talasanja grupe, duboko koncentrisane na ritam koji sopstveni organizam proizvodi, dok se samo noga, ili ruka sitno pokreću... Kao u vapaju za još energije, koja bi, dovršavajući pokret u zamah, pogurala igrača u pokret.

"Mekšanje" (Mellowing) je odlično odabran, metaforičan naslov za predstavu, koja ima za cilj da pokaže kako se čovekova snaga povlači pred vremenom. No, taj naslov definiše i put kojim, otvarajući svoje 58. izdanje, Bitef ide. Od militantnih novosti, koje su znale i da šokiraju tada neiskusno gledalište, poliveno brašnom i vodom, preko drastičnih prizora koji izazivaju polemiku o svojoj svrsishodnosti, do dubokog poniranja u dubine ljudske egzistencije pozorišnim, dramskim sredstvima, u nastojanju da drevna umetnost postane psihijatrijski kauč, Bitef je smekšavao... Prateći dugo ovaj naš najznačajniji festival, da se ono što se nekada zvalo avangarda ("Traje, a onda klekne..." kaže za to Anuj) danas ponajviše očituje u treniranju publike da junački izdrži do kraja, bez obzira na to šta joj se na sceni prikazuje: buku i bes, čitanje sa scene, dens za koji treba edukacija i mnogo dobre volje da se razume...

Prikazivanjem baš "Mekšanje" nemačkog ansambla na svom otvaranju, Bitef nas je, "podižući zavesu" pred standardno raspoloženom publikom po pedeset osmi put, smekšavajući tenziju i strasti, izgleda pripremio za ostale ovogodišnje predstave.

Smekšani, smireni, vremešni, čekaćemo strpljivo ostali program.

Lepota i umešnost, koje je donelo "Mekšanje", možda i setno komentarišu ovogodišnji slogan "Lepota (ne)će spasiti svet". Nadajmo se da ćemo, do kraja 58. Bitefa, saznati šta ga hoće i može spasiti, umesto lepote. Možda ovaj početak to obećava.