VREME STRAHA U PREGRŠTU PRAHA: Čuveni švajcarski reditelj Milo Rau svečano otvorio 58.Bitef
VEOMA sam srećan što sam ovde, u Beogradu, na Bitefu. Volim ga iz mnogih razloga: to je festival koji je ujedno i lokalan i internacionalan. Festival koji je podjednako posvećen lepoti i protestu. Hrabar, raznovrstan festival… „Pokazaću ti strah u pregršt praha“, T.S. Eliot napisao je u „Pustoj zemlji“ posle Prvog svetskog rata. Danas smo svedoci jednog drugog rata – ekonomskog, koji pretvara čitave države u pustu zemlju, zemlju tuge i straha. Ovaj put nisam došao folksvagenom u Beograd, došao sam sa grčkom tragedijom- komadom „Antigona u Amazonu“, o borbi brazilskoj Pokreta zemljoradnika bez zemlje protiv modernih rudarskih kompanija...
foto Jubal Batisti
Ovim rečima je jedno od najvećih imena savremenog pozorišta, reditelj Milo Rau, sinoć u „Madlenijanumu“ svečano otvorio 58. Bitef koji se održava do 4. oktobra pod sloganom „Lepota (ne)će spasiti svet“. Milo Rau (Bern, 1977), od prošle godine i umetnički direktor Bečkog festivala, do sada je potpisao više od 50 predstava, filmova, knjiga i akcija, a pozorišne produkcije prikazivane su mu na svim značajnim međunarodnim festivalima. Dva puta su njegova ostvarenja već viđena u Beogradu - predstava "Orest u Mosulu" otvorila je 53. Bitef, a tri godine ranije gostovao je sa delom "Saosećanje. Istorija mitraljeza".Ovog puta, u glavnom programu gledaćemo njegovu već uveliko hvaljenu "Antigona u Amazonu" 2. i 3. oktobra. foto I. Marinković
Inače, prvo festivalsko veče počelo je sa predstavom "Mekšanje" Dens on ansambla iz Berlina, u koreografiji Hristosa Papadopulosa. Ovu nemačku trupu čine vremešni igrači ( stariji od 40 godina), čija predstava postavlja pitanje - kako telo mekša i menja se s protokom vremena. Jedanaestoro izvođača ispunilo je brisan, čist prostor i "neprimetnim premeštanjem težišta sa jednog zgloba na drugi suptilno sprovelo ideju pobune pojedinca kroz jedva primetna razbijanja postavljenih ograničenja.” I Dens on ansambl već je učestvovao na Bitefu, sa predstavom "Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima" ( u koreografiji Jana Martensa), podelivši pre dve godine Gran pri "Mira Trailović" sa "Solom" Nine Rajić Kranjac.
Sutra, samo nekoliko meseci posle svetske premijere na Festivalu u Avinjonu, beogradska publika moći će da pogleda predstavu "Hekuba, ne Hekuba" portugalskog umetnika Tijaga Rodrigeša, u izvođenju ansambla slavnog Komedi franseza, koji prvi put dolazi na Bitef u njegovih gotovo šest decenija postojanja. foto I.Marinković
Kako se najavljuje, čuveni grčki mit oživeće na originalan način: Rodrigeš, poznat po kombinovanju fikcije sa istinitim pričama, traga za poetskom transformacijom stvarnosti pomoću pozorišnih sredstava. U svom navom radu "Hekuba, ne Hekuba", za polaznu tačku uzima poznati mit, ali proširuje kontekst savremenom, istinitom pričom o specijalizovanoj ustanovi za decu sa autizmom u Ženevi i majci koja, u želji da zaštiti svoje dete, tuži tu instituciju budući da je u javnost izašla priča o zlostavljanju štićenika...Istražujući teme patnje, pravde i majčinske ljubavi - predstava postavlja pitanje da li svet u kome deca stradaju zaslužuje da bude spasen...
U narednnih deset dana na scenama beogradskih pozorišta gledaćemo predstave iz Nemačke, Francuske, Slovenije,Hrvatske, Švajcarske,Bolivije, Belgije, Brazila,Holandije i Srbije.
Pokrovitelji festivala su, kao i svake godine, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture Republike Srbije,uz podršku Gete instituta, Francuskog instituta i Delegacije Evropske unije.
Od Šekspira do Crvenog krsta
TIJAGO Rodrigeš, dramaturg i reditelj, sa Magdom Bizaro osnovao je trupu Mundo Perfeito 2003. godine u Lisabonu, i od tada ostvario skoro trideset produkcija u preko dvadeset zemalja. Između ostalog, predstave "Antonio i Kleopatra" inspirisane Šekspiruovim delom 2015, "Bovari" po romanu Gistava Flobera, "Način na koji ona umire" ( prema motivima Tolstojeve „Ane Karenjine“) i "Do granica nemogućeg " - komad koji je napisao na osnovu intervjua sa trideset članova Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i Lekara bez granica.